sr Pon - Pet 09:00 - 17:00 office@ntpark.rs 011/3370-951

Serbia sports tech – нова шанса за спорт у Србији је у технологији

Аутор: Верољуб Змијанац

У времену када индустрија спорта у свету из године у годину расте, цео сектор се припрема на убрзани продор технологије која ће променити готово све његове аспекте (да споменемо само неке: перформансе и опоравак, начин конзумације и пренос, нови спортови и е-спортс, нова правила…).

Ове теме биће у и фокусу Colosseum Serbia Sports Tech Summita, централног догађаја у оквиру програма подршке стартапима који развијају технолошке иновације у спорту, 15. маја у Научно-технолошком парку Београд. Иначе, Самит је бесплатан, а пријаве су на линку овде.

Србија се стратешки определила да конкурентност тражи у области нових технолгија и ИТ, те да постане или барем покуша да буде активни учесник у четвртој индустријској револуцији.

На додиру две стварности: индустрије спорта и високих технологија, тражимо и позицију за српски спортски стартуп екосистем.

Да ли и како наш стартуп екосистем може да произведе локална и светска решења у области спорта? Пружити одговор на ово питање значи промишљати и отворити дискусију кроз неколико аспеката и идеја:

Аспект #1: Србија и високо-технолошке, ИТ компаније и стартуп екосистем

Када смо на Факултету за спорт и физичког васпитање (ДИФ) одржали меетуп са студентима поводом Colosseum Srbija самита, на питање “Да ли знате шта је старт-уп?” од педесетак студената само је један момак чуо за појам “старт-уп компаније” али није знао о чему се ради. Верујем да ситуација у општој јавности веома слична, те није на одмет да у уводним разматрањима упознамо са кретањима у овом сектору.

У току последњих 10 година Србија је доживела невероватан развој када је у питању цео сектор високих технологија. По подацима из последњих година, софтвер је први пут престигао малине на листи највећих извозника.

У оквиру овог сектора ради више типова компанија које су у различитим фазама развоја. На пример старт-уп компаније су мале компаније са брзим растом, за разлику од нпр Нордеус-а, некада старт-уп-а од 3 оснивача, данас гиганта са 170 запослених. Неке технолошке компаније имају своје производе, а неке раде “оутсоурце”, тј у Србији су испоставе за развој софтвера и решења за стране компаније. Компаније могу бити у власништву нашег или страног капитала, посебно код компанија који су примили инвестицију из иностранства или продали део компаније.

Поред компанија убрзо се развија и низ пратећих, подржавајућих организација као што су инкубатори, научно-технолошки паркови, инвестициони фондови, стартуп центри, цоwоркинг заједнице, тхинк-тханк асоцијације и други који сви утичу да и Влада оснива Савете за иновационо предузетништво и информационе технологије, те да се уведе низ мера који олакшавају пословање компанијама на глобалном тржишту.

Закључак: Србија, и поред великог одлива мозгова, има знања и ресурсе да производи светске и иновативне производе базиране на високој технологији. У срцу сваког предузетничког пројекта увек је проблем који нека компанија решава. Што је већи проблем који се решава и што је решење моћније (базирано на иновацијама) то је потенцијал за профит већи. Проблеме у области  спорта треба и морају да решавају професионалци у области спорта (тренери, менаждери, спортисти, маркетинг менаџери, спонзори…) заједно са људима из ИТ који могу имплементирати решења базирана на иновацијама.

Аспект #2: Бизнис, предузетништво у спортском сектору у Србији

За разлику од ИТ сектора, спортски сектор у Србији наслеђен је из области комунизма и социјализма у којима је основни начин финансирања спортских активности био кроз давања државе. И данас већина спортских организација, савеза и клубова, школа и професионалних спортиста пре свега фунцкионише приходујући буџетска средства којим се управља кроз комплексан систем давања кроз конкурсе, стипендије и програме, а не тржишно, кроз сакупљање сопствених прихода који се остварају на слободном тржишту спорта.

У времену када је спорт свуда у свету бизнис, у Србији, чини се изузев фудбала, кошарке и тениса (не постоји тачна анализа), и даље влада уверење да је профит нешто што није део спорта. И по Закону о спорту, спортски актери су непрофитна удружења. У таквом духу спорта посебно далеко је и предузетништво (као облик рада, али и као принцип живљења) које је скрајнуто и у свом основном начелу несхваћено од стране старијих кадрова из света спорта.

Буџеткса давања као системско решење слабе капацитете организација да произведу одржива и високо ефикасна решења у области спорта, што је проблем целокупног непрофитног сектора који би увођењем ефикаснијег пословања ове године, смањио своје приходе наредне, показујући грантерима да се и за мање пара може урадити исти посао.

Моје десетогодишње искуство у раду са актерима из области трчања, атлетике и организације спортских манифестација, посебно из унутрашњости Србије је такво да се већина и стиди да заради новац, те да је новац у спортском систему табу тема о којој се много не прича.

Закључак: Само тамо где је “дозвољено” зарадити новац, те где имамо велики успех на слободном тржишту, имамо шансе да  развијамо решења базирана на иновацијама. Потребно је мапирати које су то области и (само у њима) радити на новим решењима. Ево неких за промишљање: агентура и продаја играча, врхунски резултати у области тениса, фудбала, кошарке, рвања, еспорт, производња масовних догађаја, маркетинг и ТВ права и други. У свим овим областима постоје и раде експерти (професионалци у области спорта) који разумеју тржиште и знају како да зараде новац у њему.

Аспект #3: Професионални спортисти као инвеститори и кључни људи за пласман

Старт-уп компаније су прилика за инвестицију и пласман вишка капитала свих актера у области спорта. Поред куповина некретнина и отварање ресторана или хотела, актуелни и бивши спортисти, тренери, менаџери и успешни појединци могу део својих средстава, инвестирати и у нешто што им је блиско и у шта и сами могу да се укључе као саветници.

Инвестициони портфолио сваког спортисте може садржати мањи или већи део инвестиција у старт-уп компаније у области спорта, интелектулана права или патенте. У зависности од склоности  ка ризику, успешни професионалци у области спорта могу инвестирати у мање или више рискантне подухвате.

Други важни актери који имају шансу да иновирају и покрену своје компаније су менаџери у области спорта на позицијама у светским асоцијацијама, клубовима и спортским компанијама.Сви ови људи који раде у иностранству имају две кључне предности које у Србији не постоје: 1) увид у глобалне проблеме које се могу решавати на светском трижишту 2) приступ средствима, посебно новцу и  контактима, да финансирају развој решења за ове проблеме у Србији.

Нпр, ако сте успешан фудбалер или сте менаџер у европској/светској асоцијацији у области спорта, поред обезбеђивања сигурног опстанка кроз куповину некретнина у земљи, можете инвестирати у апликацију или нови реквизит који помаже фудбалерима или тренерима да постигну боље резултате. Такве инвестиције, које су у износима као један стан у Београду, уместо да га изнајмљујете, могу вратити десетоструко више новца у наредних 2-3-5 година.

Инвестицијом у овакве старт-уп-ове у области спорта, спортисти се могу осетити и корисни и цењени након каријере, те могу искокристити своје контакте и познанаства за успех жељеног спорт тецх подухвата.

Закључак: Делује да је у Србији лакше пронаћи и до милиион еура за још један ресторан у центру Београда, него пар десетина хиљада за старт-уп пројекат који може брзо расти и десетоструко увећати вредност инвестиције. Едукацијом спортиста-инвеститора, обезбеђивањем транспарентног система инвестиција и лакшим административним приступом до новца, доћићемо до кеша који је један од кључних фактора раста и успеха старт-уп компанија на почетку свог развоја.

Има ли шансе за Serbia sport-tech?

Три аспекта о којима смо причали су и 3 кључна фактора за успех спорт тецх компанија из Србије:

Предузетници (програмери, инжењери, економисти, менаџери…)  који су способни да направе, воде и продају тецх производе и компаније

Спортски експерти и професионалци (склони предузетнчком начину размишљања), који су способни да разумеју потребе тржишта, проблеме у спорту које је потребно решавати

Инвеститори, тј извор капитала који могу врло лако бити наши већ успешни спортити, спортски професионалци и љубитељи спорта, самостално или путем фондова које је потребно оформити

Постоји уверење да је Србија земља спорта, но чини се да смо више земља навијача у спорту него земља спортиста у којем је успех кроз физичку активност саставни део свих нас. Било како било, спорт и спортисти су дефинитивно нешто важно што чини наш колективни идентитет победничким.

Да ли ћемо  и у области спорт тецха бити навијачи или активни учесници, а што и не победници на светском спортском тржишту, зависи само од нас. Добра припрема, вредан рад и за пар година, правац арена.

Све информације о Colosseum Sports Tech Serbia програму ( позив за стартупове је отворен, погледајте ОВДЕ), Самиту (15. маја у НТП Београд), као и линк за пријаву налазе се на www.colosseum-serbia.rs.

 

О аутору:

Верољуб Змијанац је оснивач сајта трцање.рс, генерални менаџер Serbia Business Run, највећег спортско-пословног окупљања у Србији, оснивач је агенције за спотски маркетинг Sportit у којој развија два глобана стартуп подухвата из Србије, FitnessForMillions.com онлине курс за фитнес тренере и Business Run Series, глобалну франшизу пословних трка. Запослен је као менаџер за трчање у Атетском савезу Србије.