sr Pon - Pet 09:00 - 17:00 office@ntpark.rs 011/3370-951

5 Stvari koje treba da znaš kada pokrećeš hardverski startup

Kao neko ko je u hardverskoj priči nešto više od 3 godine, imala sam priliku da prođem kroz mnogobrojne lepe, teške i izazovne trenutke gradeći UrbiGo. Naš core tim čini četvoro ljudi sa bogatim inžinjerskim i tehničkim znanjem, predhodnim preduzetničkim iskustvom što nam je, priznajem, inicijalno dalo fino predznanje. Ali nikada pre nismo bili u prilici da pravimo hardverski proizvod i biznis od kompletne nule.

To znači da smo u protekle tri godine morali da konstantno učimo, analiziramo svoje greške i predupredimo ih analizirajući greške drugih, unapređujemo ne samo proizvod već i oblikujemo sebe, svoj pristup i razmišljanje o biznisu.

Da to nismo uradili gotovo sam sigurna sam da nikada ne bi kreirali proizvod koji ljudi žele i naručuju, dobili investiciju i medijsku pažnju, i sada već radili na izbacivanju nove serije proizvoda na tržište.

Nisam tu da pametujem – daleko smo od multimilionerske kompanije koja globalno dominira tržištem smart indoor gardening-a i pred nama je još dosta novih izazova i problema koje treba tek da savladamo.

Kroz ovaj tekst samo želim da sa tobom podelim najbitnije stvari i lekcije koje smo naučili i koje će ti uštedeti vreme, novac (a i živce) ukoliko i ti želiš da uploviš u “komplikovane” i pre uzbudljive vode hardvera. I još bitnije, ako radiš to prvi put.

1. Ne zaljubljuj se u svoj proizvod

Naravno, svaka startup priča kreće sa rečenicom: “Imam strava ideju da napravim…” koja je potpaljena tvojom strašću, ogromnim entuzijazmom i motivacijom da kreiraš nešto novo, po tebi revolucionalno i cool, nešto što će promeniti Svet ili pomoći ljudima.

Međutim, ova naizgled obična rečenica, a pogotovo način razmišljanja, može da te dovede u zamku da sve svoje misli i resurse usmeriš na razmišljanje samo o proizvodu u fazi kada nemaš još uvek nijednog realnog kupca.

Možda se pitaš zašto bi razmišljanje o proizvodu bilo problem? Zar nije logično da napravim strava stvar i tek onda krenem sa prodajom?

Iz prostog razloga – zato što je to još uvek samo tvoja hipoteza. TI misliš da je to što praviš prava stvar. TI misliš da će to ljudi kupovati. Medjutim, tvoj biznis ne može živeti od tebe ili tvojih predpostavki. Rešenje o kojem maštaš trebaš da kreiraš za krajnjeg korisnika koji će da otvori novčanik i plati za to što praviš.

Što znači da umesto da mozgaš o rešenju i brineš kako će da radi ili izgleda tvoj proizvod, prvo definiši svoju ciljnu grupu. Pokušaj da razumeš koji problem imaju i kako tvoje rešenje zaista treba da izgleda. Možda uopšte ne bude onako kako si zamislio.

Ne zaljubljuj se u inicijalnu ideju i rešenje. 💔 Daj joj šansu da se menja, evoluira kako saznaješ sve više i više o realnim potrebama tvojih kupaca. Neka to bude idealan proizvod za njih, a ne za tebe.

U suprotnom, pravićeš proizvod “u mraku”, ne znajući 100% da li taj super-cool ficer zaista treba tvom kupcu i sagorećeš brzo.

2. Razmišljaj o DFM u najranijoj fazi

DFM označava nešto što zovemo design for manufacturing i vrlo je bitno da od ranih faza razvoja tvog hardverskog startapa zaista razmišljaš o tome da li je proizvod (prototip) koji trenutno pravis, i nadam se prodaješ, dizajniran tako da može da se lako proizvede u nekoj većoj seriji ili ne.

Potpuno je uredu ukoliko na samom početku praviš i prodaješ prototip koji nije optimizovan za serijsku proizvodnju. To je čak i pohvalno, jer ćeš dobiti jednu jako vrednu stvar – feedback od prvih potrošača. Od toga nema ništa vrednije i oni su tvoja zvezda vodilja kada je u pitanju dalji razvoj proizvoda.

Ali uvek imaj na umu da u jednom momentu, kada primetiš da potražnja raste a da tebi treba previše vremena ili novca da proizvedeš jedan proizvod, unajmiš industrijskog dizajnera koji će redizajnirati tvoj proizvod za serijsku proizvodnju.

Tako ne samo da ćeš uštedeti vreme za izradu jedne jedinice, već ćeš smanjiti proizvodni trošak i praviti jednu zdravu marginu koja će omogućiti tvom biznisu da dalje raste.

3. Biraj žilave saborce (članove tima)

 

Nije lak posao graditi startup firmu, bilo da se radi o hardveru ili softveru. Ono što čini hardver dodatno komplikovanim je što, kada se desi problem, ne možeš samo da izmeniš nekoliko linija koda i rešiš ga, već moraš da uloziš mnogo više vremena i novca da svojim rukama popraviš grešku na proizvodu.

Kako gradiš svoju firmu i proizvod, prolazićeš kroz mnogo (zaista mnogo) izazova i problema najviše tehničke i finansijske prirode. Nekada će ti greškom isporučiti pogrešne komponente, nekad ćeš čekati carinjenje tri nedelje. Nekad ćeš pogrešno sklopiti delove proizvoda, nekad će se pokvariti baš ono što ne treba, nekad ćeš morati da upravljaš ljudima kojima sa kojima se jako teško razumeš i koje briga za tvoj rok.

Pritisak će biti veliki a borba nimalo laka. Zbog toga mudro biraj sa kim ćeš da biješ ovu bitku.

Tvoj tim i ti ulazite u borbu koja će obeležiti vaše živote, koja ima za cilj da kreira nešto vredno i opipljivo za potrošače, i zaista učini ovo društvo a možda i Svet boljim.

Vi treba da funkcionišete kao jedan organizam. Da biste uspešno pregurali sve ove situacije izuzetno je bitno da otvoreno komunicirate ne samo lepe stvari već i probleme, jasno podelite zaduženja i verujete jedni drugima oko odgovornosti koje imate.

4. Ono što ne očekuješ će se (sigurno) desiti 🙄

Biće trenutaka kada ćete svi u timu raditi optimizovano kao jedna prava mašinerija. Ideja o pojavi problema deluje kao da je milionima kilometara daleko. Sve je perfektno isplanirano i ne možete da sakrijete oduševljenje što ćete konačno ispoštovati sve rokove. Podizvođači vam javljaju da se ništa ne sekirate i da će “sve to da bude završeno” za dan-dva. Deluje da sve ide kao podmazano.

Sve dok vam kolega iz tima ne javi da se iznenada razboleo i da nije u stanju da radi danas. Ili vam se dizna na 3D štampaču strahovito zapuši, pukne burgija, podizvođači jave da su zaboravili da srede taj mali detalj na alatima i da proizvodnja mora da se odloži do “ne znam ni ja kada, nazovite u sredu pa ćemo da vidimo”.

Neću da te lažem, ovo ume da bude vrlo teško, čak i na momente demotivišuće, tebi i članovima tima, manje ili više – zavisno od snage isčekivanja koju je svako od vas predhodno imao. Ključ ovde je da pobediš svoja očekivanja i isčekivanja i sva druga -anja.

Pripremiš se da definitivno neće sve ispasti kako ste zamislili. Desi se, naučite i napravite plan za dalje. Ako ispadne bar približno kako ste isplanirali – SAVRŠENO!

5. Zaobiđi Crowdfunding na samom početku

Da sam dobila evro za svaki put kada nas je neko pitao “A jel ste razmišljali o Crowdfunding-u?” sigurno bi sakupila dovoljno da platim jednu dobru marketinšku agenciju da nam pokida lansiranje proizvoda na Kickstarter-u. 😄

Šalu na stranu, zaista ćeš dobijati tonu pitanja vezanih za crowdfunding od mnogih potencijalnih partnera, mentora i investitora. I to je razmumljivo, jer mnoge mlade firme odlučuju da lansiraju svoj proizvod (bolje reći koncept, daj Bože da je prototip koji radi) na crowdfunding platformama, kao što je Kickstarter ili Indiegogo, na samom početku.

Čitaj – kada postoji samo ona inicijalna cool ideja, par rendera proizvoda i MVP. 🙄

Zbog toga oko 90% kompanija koje lansiraju svoj proizvod u ovako ranoj fazi završe na groblju naizgled obećavajućih ideja. Čak i ako premaše svoj crowdfunding cilj višestruko i dobiju ogromnu podršku zajednice, novac i intresovanje potencijalnih potrošača.

Razlog tome je što u ovako ranoj fazi ti zaista još uvek ne znaš šta tačno praviš. Tvoja ideja za proizvod je tek na samom početku razvojnog procesa i vrlo je verovatno da će se menjati još dosta puta. Sertifikati za izvoz na strana tržišta ne postoje (a nisi ni 100% siguran koji su ti sve potrebni). Nemaš pojma gde ćeš tačno da ga proizvodiš, koliko vremena će ti sve to uzeti a kamoli kako ćeš da rešiš logistiku.

Dodatno, računaj da se uspešna crowdfunding kampanja priprema oko 6 meseci unapred. To znači da neko iz vašeg tima mora svo svoje vreme i kompanijski novac kojeg u startu nema puno posveti sakupljanju lidova, izradi kampanja, sajta, marketinškog materijala itd. Ili da unajmite marketinšku agenciju koja će pokriti sve i čije se cene kreću od 20 do 60.000 $.

Zbog svega toga mnoge kompanije sa obećavajućom idejom na kraju ne uspeju da isporuče ono što su inicijalno obećali – a novac od potrošača je uzet unapred.

To nipošto ne znači da su crowdfunding platforme loša stvar, naprotiv. Ukoliko si već duboko zagazio u product development, prodaješ prve ver svog proizvoda, testirala si kanale distribucije i imaš razrađen plan kako da rešiš logističke izazove onda je pravo vreme da se razmislja u ovom smeru.

Šta god da odlučiš, moj savet ti je da se na početku fokusiraš da napraviš proizvod koji ljudima treba, počneš da prodajom i generišeš profit. Što više znanja tu skupiš, manje će biti nepoznanica kada jednog dana obećaš kupcima iz celog sveta da ćeš im dostaviti svoj super cool proizvod.

——————

O autoru:  Anja Varničić,  inženjer za zaštitu životne sredine i preduzetnica, strastvena i prema tehnologiji i prema prirodi. Voli da razvija proizvode od nule,  orijentisana na rezultate i na kupca, uživa u svakodnevnim poslovnim izazovima i inspiriše je da uči od ljudi sa kojima radi.

Motivisana tehnologijom koja pomaže da stvorimo zeleniju i održiviju zajednicu, osnovala je zeleni tehnološki startup UrbiGo.

 

Nov si u startup priči i treba ti pomoć? Bilo da si hardveraš ili softveraš, tu smo da se podržimo – slobodno mi piši na anja@urbigo.me ako misliš da mogu da ti pomognem svojim iskustvom.