Vebinar Raising Talks – Darko Mandić i hrana sa misijom koja vredi milijarde

Naučno tehnološki park Beograd tokom cele 2021. organizuje seriju edukativnih vebinara Raising Talks u kojima gostuju iskusni staptap osnivači. Gost online event-a 17. juna bio je Darko Mandić, suosnivač i CEO kompanije MeliBio.

Foodtech je u velikom usponu (pričamo u milijardama)

Startapi iz industrije biljne i hrane ne-životinjskog porekla već sada vrede milijarde dolara. U poslednjim vestima, NotCo koja proizvodi NotMilk, mleko bazirano na biljkama, je u poslednjoj rundi, u kojoj je učestvovao i Džef Bezos, podigla 85 miliona dolara, a poslednja investicija u Oatly mleko na biljnoj bazi je bila zapanjujućih 2 milijarde dolara i nakon izlaska na berzu sada vrede 10 milijardi!

Odakle ovakvo interesovanje za inovacije u prehrambenoj industriji, otkrio nam je Darko Mandić, koji se već godinama uspešno bavi medom, ali ne kao pčelar već kao inovator i preduzetnik. Njegov novi startap MeliBio ušao je na scenu sa medom bez pčela i već započeo sa milionskim rundama.

Kako se dogodilo da je tehnologija upala u med?

Stigavši u Kaliforniju, probao je BeyondMeat (meso bazirano na biljkama), otkrio pomenuti Oatly (mleko od zoba), čak i jaja koja nisu životinjskog porekla. Uvideo je da je hrana iz laboratorije ne samo ukusna i nutritivna, već i jedini način da se, u isto vreme prehrani rastuća svetska populacija i sačuva prirodan ekosistem. Zato i ne čudi da se toliko novca ulaže baš u biotehnologiju hrane i bio-manufacturing.

Iako su med i pčele njegova niša, jedne noći dok je čitao tekst  You Are Worrying About the Wrong Bees, došao je do neočekivanog saznanja da proizvodnja meda zapravo uništava pčele. Postoji 20.000 divljih, autohotonih vrsta koje nisu medonosne. Ali zato, kada donesete 10 novih košnica, odnosno pola miliona medonosnih pčela na istu teritoriju, one postaju konkurencija i uništavaju divlje pčele. Da stvar bude komplikovanija, za oprašivanje biljaka nije dovoljno da “u poslu” budu samo medonosne pčele.
To je, prema njegovim rečima bio okidač za novi startap MeliBio koji se pre samo par meseci našao u BBC i FastCompany člancima o hranljivim inovacijama koje obećavaju.

Da li je MeliBio veštački med?

MeliBio nije ni veštački med ni alternativa medu, već nastaje kombinovanjem istih sastojaka koje koriste pčele. Med se pravi u istim uslovima, samo u inkubatoru, a ne u stomaku medonosne pčele.
Iako razume strah od inovacija koje dolaze iz laboratorije u ishranu, ističe da treba razlikovati med koji nastaje preciznom fermentacijom (od istih sastojaka koje koristi pčela) od falsifikata koji jesu veštački med i ilegalno se prodaju. Veštački med obično sadrži 10 do 20% meda, a ostatak su različiti sirupi.

Za velike poduhvate, neophodan je izvrstan tim

Budući da nije naučnik, za pravljenje meda bez pčela, bilo mu je potrebno da sarađuje sa stručnjacima u laboratoriji. I tu na scenu stupa, u Silicijumskoj dolini već razvijeno tržište biotehnologije hrane i oproban recept saradnje univerziteteta i preduzetnika. Pre pandemije, ciljano je posećivao mitape u San Francisku koji su organizovani na temu biotehnologija. Upoznao je studente Berklija koji su pričali o uzgajanju kože za nameštaj ili obuću, ali ne na životinjama, već u laboratoriji. Jedan od njih, molekularni biolog dr Eron Šaler (koji se rekreativno bavi i baštovanstvom) postavljao mu je niz pitanja i shvatili su da su im pčele zajedničko interesovanje. Nakon toga, sada već godinu i po dana, jedan doktor nauka iz Kalifornije i jedan biznis stručnjak iz Srbije imaju kompaniju MeliBio. To može da zvuči neverovatno da sa nekim nepoznatim pravite firmu, ali Darko savetuje:

*Postavljajte pitanja, čak i ljudima koje ne znate ili malo poznajete. Pitajte i kada nešto ne znate i ne razumete, pronaći ćete saradnike i mentore. (Darka sam i ja upoznala na jednom od događaja u Naučno-tehnološkom parku Beograd).

*Idite na tematske susrete i prilazite otvorenog uma i srca novim ljudima – ukrštajte interesovanja. Tako nastaju nove, moćne ideje.

Uspeh preko noći dolazi nakog godina teškog rada (i poraza)

Nakon što je u rekordnom roku (sa 22 godine) postao najmlađi generalni direktor u Srbiji, Darkova prva kompanija bila je Happy Honey, koja je kvalitetan med obogatila voćem i drugim prirodnim sastojcima. Kompanija je nastala kao saradnja jednog kreativnog pčelara, Darka koji ima iskustva u biznisu i investitora. Najpre su proizvodi proglašeni za najbolje iz Srbije, a zatim, na prestižnom sajmu hrane SIAL u Parizu Happy Honey med i malina svrstan je u najinovativnije proizvode na celom svetu.

Međutim, uprkos uspesima proizvoda i plasmanima u ekskluzivnim prodavnicama širom sveta, tim je bio preveliki i vizije različitih članova se nisu poklapale. I to je obično recept za neuspeh.

Na pitanje da li je prepoznao trenutak kada treba izaći iz uspešne kompanije, odgovara da je dugo odbijao da veruje, ali da mu je mentalno i fizičko stanje govorilo da mora prekinuti. Nakon te teške odluke, trebalo mu je dva meseca da ode negde daleko, da se ni sa kim ne viđa i oporavi. I da otkrije da zapravo treba da ide dalje od postojećeg meda.

Pričajte o svojim promašajima i čemu su vas oni naučili

U Srbiji je uglavnom sramota pričati o porazima, često se samo ukrašavamo pobedama na LinkedIn-u. Darko savetuje: stavite fejl u svoj rezime i spremite se da pričate o tome šta ste iz toga naučili. I kako kaže jedna (proširena) narodna poslovica: Svi smo ljudi, ko radi, taj i greši i idemo dalje.

Prva investicija, veliki brojevi i prednosti srpskog inata

Prvih nekoliko meseci su sami finansirali razvoj i spremali se za jedan progresivni inkubator u San Francisku. Međutim, bili su odbijeni! To je bio prvi poraz koji im je teško pao, ali u Darku je proradio, kako kaže srpski inat i nije ustao sa radnog stola dok nije našao drugi akcelerator. Iako je suosnivač rekao da ne želi da ide u Njujork, Darko je imao neki osećaj i prijavio ih je u Big Idea Ventures. Akcelerator je u tom trenutku specifično bio namenjen inovacijama u prehrambenoj industriji, i bilo je vrlo teško ući, ali oni su uspeli. Odmah nakon toga počela je pandemija i akcelerator je otvorio opciju remote saradnje, tako da nisu ni morali da napuste San Francisko. Investitori u ovom fondu su najveći brendovi hrane i kongloamerati iz celog sveta, tako da su im pružili i ogromno znanje i iskustvo, uz kapital. Prva investicija od 850.000 dolara može zvučati puno, ali to je početni kapital za pokretanje promene u ovoj industriji. Za potpunu promenu i realizaciju svega što planiraju u narednih 7-10 godina će im trebati između 30 do 100 miliona.

Darkov savet: Ne razbijajte glavu sa velikim brojevima. Kreirajte merdevine. Napravite krajnji cilj i iskoristite ga da napravite, uz pomoć stručnjaka, put sa nekoliko etapa. Na primer, ako je cilj jedan posto vrednosti industrije meda, to je 200 miliona dolara za devet godina. To jeste veliki cilj, ali danas se fokusirate samo na sledeću etapu. Ne treba da svaki dan mislite o Ligi Šampiona već o prvoj sledećoj utakmici.
I naravno, upotrebite srpski inat na pravi način kada naiđete na prepreke.

Iako je još uvek u fazi istraživanja i razvoja, MeliBio je uspeo da zainteresuje već 20 kompanija iz Severne Amerike, Europe i Azije da sarađuju i postanu njihovi klijenti. Neke od njih su globalni giganti u industrijama koje koriste med kao ključni sastojak za svoje proizvode.

Gledajte u kulturu življenja koja diktira potražnju na tržištu

Vegetarijanstvo i veganstvo često zvuči kao pomodarstvo u Srbiji, ali u Americi i Evropi se o tome govori kao o zdravijoj ishrani i načinu da očuvamo planetu. Kada uporedimo standard života i ekonomsko-političku situaciju, vidimo da nas standard življenja u Srbiji drži u stanju preživljavanja. Darko je prešao na vegansku ishranu i primećuje da mu taj način ishrane omogućava da se oseća lagano i da duže tokom dana ima energije, jer mu je radno vreme često i preko 12 sati. Osim lične transformacije, ogroman potencijal leži upravo u ishrani sa misijom – sa jedne strane ogroman je potencijal u spašavanju biodiverziteta pčela, a sa druge strane, industrija vegetarijanske i veganske hrane procenjeno je da će porasti do 31 milijarde dolara do 2026.godine.

Da li će biotehnologija ugroziti pčelarastvo?

Hrana iz laboratorije nije naša budućnost, već sadašnjost, tvrdi Darko. Pitanje je samo vremena kada će u koju državu stići. Biotehnologije vidi ne kao ugrožavajuće već kao one koje popunjavaju ogromnu potražnju, a otvaraju mogućnost da se dobije prava cena za ručno rađene proizvode koji se proizvode na malo, kao što su rakija, med, meso. Drugim rečima, u budućnosti predviđa da će porasti cena proizvodima sa farmi kojima će biti dovoljno da ostanu male, proizvode odlične proizvode i adekvatno ih naplate.

FoodScale Hub: otvoren poziv inovacijama iz Srbije i Evrope

Osim izgradnje svog startapa, osnovao je i FoodScale Hub za pomoć inovacijama u prehrambenoj i drugim industrijama i za manje od dve godine, uspeli su da se nađu u 6 projekata vrednosti 50 miliona dolara. Iz ovog poduhvata naučio je da u Srbiji može da se uradi nešto veliko kada se nađu najbolji ljudi, inspirišu i OSTAVE da rade svoj posao. Poziva startape da prate aktivnosti preko njuzletera, jer je u planu direktna podrška startapima, akcelerator i novi HORIZON za koji će biti otvoren poziv sledeće godine.

Najveći izazov u sledećem periodu…
napraviti što kvalitetniji proizvod. Približava se momenat u kojem moraju da lansiraju. Svestan je da će proizvod doživeti mnoge modifikacije i poboljšanja u toku godina, ali sada su fokusirani da to bude što bolji prvi proizvod.

Četiri saveta startapima:

1. Preduzetništvo je putovanje, a ne destinacija.
Cilj vašeg startapa je da ne umre, pročitajte o tome kod Pola Grahama. Kad je teško, tada naročito treba da se setite da ste na putovanju.

2. Jedino poređenje koje preduzetnik treba da pravi je sa samim sobom. Poređenje je toksično ako sebi dozvoljavate da se brinete šta su drugi radili, koliko su novca podigli (a vi niste), gde su dospeli, itd. Jedino pravo poređenje je sa sobom, od juče. Bitne su inkrementalne, male promene.

3. Vodite računa o svom mentalnom zdravlju
Preduzetništvo je veoma stresno i potrebno je preduprediti da pregorite ili odete u depresiju. Predlaže nam da prestanemo da psihološke razgovore vodimo na kafama, već da uložimo u psihoterapeute koji će nam pomoći da držimo kompas na ovom putovanju.

4. Intelektualna svojina (IP) i trade secrets su veoma važni
Razmišljajte o kompetitivnoj sceni intelektualne svojine i posavetujte se sa stručnjacima o tome da li je možda za vaš proizvod važno da imate i trade secret i patente. Ističe da treba voditi računa naročito kada imate javne nastupe da ne spomenete nešto što će kasnije moći da ugrozi patent.

***
Darko je podelio i resurse koji su mu pomogli na njegovom startup putovanju. Pored korisnih linkova, tu je i nekoliko knjiga i podkasta koji, kako kaže, svaki put donesu pravu mudrost.

Knjige:
Start with why, Simon Sinek
Man’s Search for Meaning, Vicor Frankl
The Untethered Soul, Michael Singer

Podkast:
Naval Ravikant on How to get Reach (Without Getting Lucky)

Newsletter:
James Clear 3-2-1

Korisni linkovi:

https://www.melibio.com/

https://foodscalehub.com/

Za sva preduzetnička pitanja, pište mu na https://www.linkedin.com/in/darkomandich/

Ceo vebinar pogledajte OVDE.

Sa vebinarima u okviru Raising Talks startap programa nastavljamo u septembru, posle letnje pauze.

Raising Talks vebinari realizuju se u okviru Raising Starts programa podrške startapima u najranijim fazama razvoja. Program sprovodi Naučno-tehnološki park Beograd, uz podršku Vlade Švajcarske, u okviru projekta “Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova”.

Autor: Katarina Popović, osnivačica Pitch Bitch Consultancy Consultancy i trener startapa za javni nastup