Пет ствари које би требало да знаш када покрећеш хардверски стартап - Naučno-tehnološki park Beograd

Пет ствари које би требало да знаш када покрећеш хардверски стартап

Као неко ко је у хардверској причи нешто више од 3 године, имала сам прилику да прођем кроз многобројне лепе, тешке и изазовне тренутке градећи UrbiGo. Наш corе тим чини четворо људи са богатим инжињерским и техничким знањем, предходним предузетничким искуством што нам је, признајем, иницијално дало фино предзнање. Али никада пре нисмо били у прилици да правимо хардверски производ и бизнис од комплетне нуле.

То значи да смо у протекле три године морали да константно учимо, анализирамо своје грешке и предупредимо их анализирајући грешке других, унапређујемо не само производ већ и обликујемо себе, свој приступ и размишљање о бизнису.

Да то нисмо урадили готово сам сигурна сам да никада не би креирали производ који људи желе и наручују, добили инвестицију и медијску пажњу, и сада већ радили на избацивању нове серије производа на тржиште.

Нисам ту да паметујем – далеко смо од мултимилионерске компаније која глобално доминира тржиштем smart indoor gardening-а и пред нама је још доста нових изазова и проблема које треба тек да савладамо.

Кроз овај текст само желим да са тобом поделим најбитније ствари и лекције које смо научили и које ће ти уштедети време, новац (а и живце) уколико и ти желиш да упловиш у “компликоване” и пре узбудљиве воде хардвера. И још битније, ако радиш то први пут.

1. Не заљубљуј се у свој производ

Наравно, свака стартуп прича креће са реченицом: “Имам страва идеју да направим…” која је потпаљена твојом страшћу, огромним ентузијазмом и мотивацијом да креираш нешто ново, по теби револуционално и цоол, нешто што ће променити Свет или помоћи људима.

Међутим, ова наизглед обична реченица, а поготово начин размишљања, може да те доведе у замку да све своје мисли и ресурсе усмериш на размишљање само о производу у фази када немаш још увек ниједног реалног купца.

Можда се питаш зашто би размишљање о производу било проблем? Зар није логично да направим страва ствар и тек онда кренем са продајом?

Из простог разлога – зато што је то још увек само твоја хипотеза. ТИ мислиш да је то што правиш права ствар. ТИ мислиш да ће то људи куповати. Медјутим, твој бизнис не може живети од тебе или твојих предпоставки. Решење о којем машташ требаш да креираш за крајњег корисника који ће да отвори новчаник и плати за то што правиш.

Што значи да уместо да мозгаш о решењу и бринеш како ће да ради или изгледа твој производ, прво дефиниши своју циљну групу. Покушај да разумеш који проблем имају и како твоје решење заиста треба да изгледа. Можда уопште не буде онако како си замислио.

Не заљубљуј се у иницијалну идеју и решење. ? Дај јој шансу да се мења, еволуира како сазнајеш све више и више о реалним потребама твојих купаца. Нека то буде идеалан производ за њих, а не за тебе.

У супротном, правићеш производ “у мраку”, не знајући 100% да ли тај супер-цоол фицер заиста треба твом купцу и сагорећеш брзо.

2. Размишљај о DFM у најранијој фази

DFM означава нешто што зовемо design for manufacturing и врло је битно да од раних фаза развоја твог хардверског стартапа заиста размишљаш о томе да ли је производ (прототип) који тренутно правис, и надам се продајеш, дизајниран тако да може да се лако произведе у некој већој серији или не.

Потпуно је уреду уколико на самом почетку правиш и продајеш прототип који није оптимизован за серијску производњу. То је чак и похвално, јер ћеш добити једну јако вредну ствар – feedback од првих потрошача. Од тога нема ништа вредније и они су твоја звезда водиља када је у питању даљи развој производа.

Али увек имај на уму да у једном моменту, када приметиш да потражња расте а да теби треба превише времена или новца да произведеш један производ, унајмиш индустријског дизајнера који ће редизајнирати твој производ за серијску производњу.

Тако не само да ћеш уштедети време за израду једне јединице, већ ћеш смањити производни трошак и правити једну здраву маргину која ће омогућити твом бизнису да даље расте.

3. Бирај жилаве саборце (чланове тима)

Није лак посао градити стартaп фирму, било да се ради о хардверу или софтверу. Оно што чини хардвер додатно компликованим је што, када се деси проблем, не можеш само да измениш неколико линија кода и решиш га, већ мораш да улозиш много више времена и новца да својим рукама поправиш грешку на производу.

Како градиш своју фирму и производ, пролазићеш кроз много (заиста много) изазова и проблема највише техничке и финансијске природе. Некада ће ти грешком испоручити погрешне компоненте, некад ћеш чекати царињење три недеље. Некад ћеш погрешно склопити делове производа, некад ће се покварити баш оно што не треба, некад ћеш морати да управљаш људима којима са којима се јако тешко разумеш и које брига за твој рок.

Притисак ће бити велики а борба нимало лака. Због тога мудро бирај са ким ћеш да бијеш ову битку.

Твој тим и ти улазите у борбу која ће обележити ваше животе, која има за циљ да креира нешто вредно и опипљиво за потрошаче, и заиста учини ово друштво а можда и Свет бољим.

Ви треба да функционишете као један организам. Да бисте успешно прегурали све ове ситуације изузетно је битно да отворено комуницирате не само лепе ствари већ и проблеме, јасно поделите задужења и верујете једни другима око одговорности које имате.

4. Оно што не очекујеш ће се (сигурно) десити ?

Биће тренутака када ћете сви у тиму радити оптимизовано као једна права машинерија. Идеја о појави проблема делује као да је милионима километара далеко. Све је перфектно испланирано и не можете да сакријете одушевљење што ћете коначно испоштовати све рокове. Подизвођачи вам јављају да се ништа не секирате и да ће “све то да буде завршено” за дан-два. Делује да све иде као подмазано.

Све док вам колега из тима не јави да се изненада разболео и да није у стању да ради данас. Или вам се дизна на 3Д штампачу страховито запуши, пукне бургија, подизвођачи јаве да су заборавили да среде тај мали детаљ на алатима и да производња мора да се одложи до “не знам ни ја када, назовите у среду па ћемо да видимо”.

Нећу да те лажем, ово уме да буде врло тешко, чак и на моменте демотивишуће, теби и члановима тима, мање или више – зависно од снаге исчекивања коју је свако од вас предходно имао. Кључ овде је да победиш своја очекивања и исчекивања и сва друга -ања.

Припремиш се да дефинитивно неће све испасти како сте замислили. Деси се, научите и направите план за даље. Ако испадне бар приближно како сте испланирали – САВРШЕНО!

5. Заобиђи Crowdfunding на самом почетку

Да сам добила евро за сваки пут када нас је неко питао “А јел сте размишљали о Crowdfunding-у?” сигурно би сакупила довољно да платим једну добру маркетиншку агенцију да нам покида лансирање производа на Kickstarter-у. ?

Шалу на страну, заиста ћеш добијати тону питања везаних за цроwдфундинг од многих потенцијалних партнера, ментора и инвеститора. И то је размумљиво, јер многе младе фирме одлучују да лансирају свој производ (боље рећи концепт, дај Боже да је прототип који ради) на цроwдфундинг платформама, као што је Kickstarter или IndieGogo, на самом почетку.

Читај – када постоји само она иницијална цоол идеја, пар рендера производа и MVP. ?

Због тога око 90% компанија које лансирају свој производ у овако раној фази заврше на гробљу наизглед обећавајућих идеја. Чак и ако премаше свој цроwдфундинг циљ вишеструко и добију огромну подршку заједнице, новац и интресовање потенцијалних потрошача.

Разлог томе је што у овако раној фази ти заиста још увек не знаш шта тачно правиш. Твоја идеја за производ је тек на самом почетку развојног процеса и врло је вероватно да ће се мењати још доста пута. Сертификати за извоз на страна тржишта не постоје (а ниси ни 100% сигуран који су ти све потребни). Немаш појма где ћеш тачно да га производиш, колико времена ће ти све то узети а камоли како ћеш да решиш логистику.

Додатно, рачунај да се успешна crowdfunding кампања припрема око 6 месеци унапред. То значи да неко из вашег тима мора сво своје време и компанијски новац којег у старту нема пуно посвети сакупљању лидова, изради кампања, сајта, маркетиншког материјала итд. Или да унајмите маркетиншку агенцију која ће покрити све и чије се цене крећу од 20 до 60.000 $.

Због свега тога многе компаније са обећавајућом идејом на крају не успеју да испоруче оно што су иницијално обећали – а новац од потрошача је узет унапред.

То нипошто не значи да су цроwдфундинг платформе лоша ствар, напротив. Уколико си већ дубоко загазио у продуцт девелопмент, продајеш прве вер свог производа, тестирала си канале дистрибуције и имаш разрађен план како да решиш логистичке изазове онда је право време да се размисља у овом смеру.

Шта год да одлучиш, мој савет ти је да се на почетку фокусираш да направиш производ који људима треба, почнеш да продајом и генеришеш профит. Што више знања ту скупиш, мање ће бити непознаница када једног дана обећаш купцима из целог света да ћеш им доставити свој супер цоол производ.

——————

О аутору  Anja Varničić, инжењер за заштиту животне средине и предузетница, страствена и према технологији и према природи. Воли да развија производе од нуле,  оријентисана на резултате и на купца, ужива у свакодневним пословним изазовима и инспирише је да учи од људи са којима ради.

Мотивисана технологијом која помаже да створимо зеленију и одрживију заједницу, основала је зелени технолошки стартапу UrbiGo.

 

Нов си у стартуп причи и треба ти помоћ? Било да си хардвераш или софтвераш, ту смо да се подржимо – слободно ми пиши на anja@urbigo.me ако мислиш да могу да ти помогнем својим искуством.