Na drugom Raising Talks webinaru u aprilu, imali smo priliku da ugostimo sjajnog Armanna Kojića, serijskog preduzetnika, koji sa nekoliko startapa iza sebe, danas vodi Nanon, green-tech startap koji u Silicijumskoj dolini razvija vrhunsku nanotehnologiju za razvoj materijala za baterije.

U fokusu razgovora bili su upravo potencijali rastuće green-tech industrije, svojevrsni “bubble” koji se stvorio oko zelene tehnologije, ali smo sa Armannom razgovarali i o prethodnim startap poduhvatima, naučenim lekcijama, kao i važnosti mentoring-a i networking-a, te razlici između evropskog i američkog startap ekosistema…

Bum green-tech industrije

Armann dolazi sa Islanda, za koji ga vezuju prvi startap koraci, a zanimljivo je da je u preduzetnički svet uplovio iz marketinške industrije. Nakon razvoja startapa ToTalk i Apon, sa ekipom saradnika započinje razvoj Nanom-a, u nastojanju da rade na tehnologiji koja će da menja svet.

Nanom je počeo zbog dobre ekipe, sa željom da se pravi nova tehnologija, ističe Armann.

Nanotehnologija koju razvijaju, objasnio je,  dugo je bila zatvorena u laboratoriji, a potom su ljudi počeli da uviđaju da je njena primena višestruka, od hardverskih rešenja, pa sve do proizvodnje nekih specifičnih lekova. Oni su je primenili u proizvodnji baterije, dobivši  unapređenu zelenu bateriju.

Green-tech industrija je danas u ekspanziji, dok je pre 4 godine, kada je Nanom počinjao sa razvojem, situacija bila drugačija. Ipak, za startap je dobro da uđe u industriju pre njenog buma, ističe naš sagovornik. Na taj način će sebi obezbediti dobru osnovu za rast u trenutku kada se i spoljašnje okolonosti promene u pozitivne. To se upravo i njima desilo.

Svet je spreman da pređe na zelenu stranu. Pre par godina u ovoj oblasti bilo je 2-3, zatim 5 investicija, a sada ih je 20 koji su dobili veliko finansiranje samo u oblasti baterija. Ovo je pravi trenutak za ovakve tehnologije jer i vlade i investitori i korisnici, svi hoće iste stvari i imaju istu viziju – zeleniju planetu.

Own the room, own the industry, own the planet 

Nanom je podržan od Village Global, mreže koja uživa poverenje i podršku Bill Gates-a, Jeff Bezos-a, i Reid Hoffman-a a nedavno su dobili i 2 mil USD iz EU Green Deal fonda za razvoj ove zelene tehnologije.

Govoreći o bumu investicija u green-tech-u, Armann se osvrnuo  i generalno na odnos startapi-investitori, i svom iskustvu sa njima, ističući da nikada nije reč samo o finansiranju već mreži.

Novac je dobar kad moraš brzo da se razvijaš da bi uhvatio momentum koji postoji samo sada, i bez novca i mreže ne bi mogao da ga uhvatiš dovoljno brzo. Najbitnije pitanje je šta hoće korisnik i da li sam napravio nešto dobro za njega. Ako jesam, novac će mi pomoći da idem do nivoa da brže razvijem biznis, ali nije uvek rešenje.

Pored toga, bitno je pratiti i analizirati gde koji fondovi najviše ulažu, kakvi su trendovi na lokalnom ili svetskom nivou, te na osnovu toga tražiti svoju šansu. Ono što je mnogim investitorima važno, pored realnih biznis metrika i pokazatelja potencijala, jeste kvalitet tima, ličnost osnivača i komplementarnost veština koje tim poseduje. Stav koji pobeđuje, kako je naveo,  je: Own the room, own the industry, own the planet.

It’s all about networking

Armann je posebno govorio o globalnim prilikama za startape. Startapi koji iz manjih zemalja žele da dosegnu inostrano tržište, plaše se da lokacija na kojoj je startap registrovan, utiče na krajnju odluku investitora. Danas je moguće otvoriti virtuelnu adresu u Americi, no, investitori ne mare za takve formalnosti. Bitan je internacionlani duh i razmišljanje koje uzima u obzir dešavanja na globalnom niovu.

Kako je istakao, danas startapi mogu dosta toga da urade iz svoga doma. Ljude iz biznisa ćete pronaći na Twitter-u, kao goste u podkastima i naravno na LinkedIn-u. Svako od njih vas dalje može povezati sa nekim, ukoliko proceni da je ideja vredna pažnje, te je bitno imati spremljen pitch za svakog od njih. Posebno je naglasio nove plaftorme i forme neeuworking-a koje su naročito oživele u vreme pandemije Corona virusa,  poput Clubhouse-a.

U ovom trenutku, zapravo, biti negde drugde, a ne u Silicijumskoj dolini, može biti i velika prednost po pitanju trošenja sredstava, smatra naš sagovornik. Ono u čemu je Silicijumska dolina nezamenljiva jeste brz protok informacija – godinu dana pre nego što ceo svet sazna novost, ona je već aktuelna u ovom centru svih tech zbivanja.

Evropa vs. Amerika

Kako Armann ima iskustvo u radu i u Evropi i Americi, pitali smo ga da napravi paralelu i ukaže na razlike između evropskog i američkog startap ekosistema i poslovnog pristupa. Dok se u Evropi insistira na jasnim planovima za nekoliko narednih godina, u Americi se lakše dobijaju investicije u ranim fazama razvoja, pojasnio je. Evropski način vođenja startapa oslanja se na rano generisanje prihoda, dok se u Americi primarno ide na brz rast. Posebno je istakao bolji work-life balans u Evropi.

Biti preduzetnik

U evociranju svojih startap početaka Armann je podelio i svoje iskustvo učešća na Stanford SmartX Mentor Labs akceleratorskom programu za izvanredne preduzetnike. Startapi ne dobijaju često priliku da budu deo ovakvih programa  (od 200 prijavljenih, primi se 5), pa je još jednom istakao značaj mreže – mentora i drugih startapa  sa kojima je mogao da radi na rešavanju izazova –  u tome kako kaže leži razlika uspešnih i neuspešnih preduzetnika.

Biti preduzetnik, znači stalnu neizvesnost ili si na “valley of despair” ili “mountain of hope”.

Ono što posebno ističe da ih je program obučio, a važno je za sve na početku razvoja,  je da brzo razvijaš to što radiš i što ranije dobiješ feedback od korisnika kako bi znao kome to treba. Jedna od bitnijih lekcija koju je naučio je  i da kao preduzetnik uvek moraš razmišljati kako trošiš svoje vreme.

Armann je podelio nekoliko preporuka sa našim slušaocima:

Startup School  u okviru Y Combinator
Knjiga “Lean startup”, autora Erika Risa
Podkast Jow I built this

Ceo vebinar pogledajte OVDE.

Raising Talks vebinari realizuju se u okviru Raising Starts programa podrške startapima u najranijim fazama razvoja. Program sprovodi Naučno-tehnološki park Beograd, uz podršku Vlade Švajcarske, u okviru projekta “Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova”.