U brzo-evoluirajućem svetu finansiranja startapa, SAFE ugovori (Simple Agreement for Future Equity) pojavili su se kao transformativni alat, menjajući način na koji rane faze kompanija prikupljaju kapital. Ovi ugovori pružaju startapima pojednostavljen put ka finansiranju, izbegavajući složenosti tradicionalnih rundi kapitala dok investitorima nude strukturiran okvir za potencijalni budući kapital.
Igor Živkovski, pravni savetnik multinacionalnih klijenata, kao i mnogih startapa u Srbiji. Advokaturom se bavi od 2010. godine, partner je u advokatskoj kancelariji Moravčević Vojnović i Partneri u saradnji sa Schoenherr, donosi nam u razgovoru za naš blog neprocenjive detaljne uvide u to kako funkcionišu SAFE ugovori, kakva je pozicija startapa, a kakva investitora u pregovaranja, kao i potencijal i izazove za implementaciju SAFE ugovora u Srbiji.
Reflektujući o prednostima, Igor objašnjava da SAFE ugovori dobijaju na popularnosti širom sveta zbog svoje efikasnosti i prilagodljivosti, omogućavajući startapima da se fokusiraju na rast umesto da se zapetljaju u dugim pregovorima, dok investitori imaju koristi od ranog uključivanja i potencijalnog rasta vrednosti.
– Trenutno, srpski propisi predstavljaju izazove za direktnu implementaciju SAFE ugovora. Međutim, uz prilagođene modifikacije, startapi mogu usvojiti slične instrumente, osiguravajući usklađenost dok zadržavaju prednosti pojednostavljenog procesa ulaganja.
Kako funkcionišu SAFE ugovori i koje su glavne prednosti i mane za startape i investitore u njihovoj implementaciji?
Ove karakteristike su jasno vidljive već iz samog pojma SAFE ugovora (Simple Agreement for Future Equity) – ukratko, on predstavlja mehanizam za investiranje prema kom investitor uplaćuje sredstva startapu, i u zamenu za to stiče pravo da u budućnosti, pod određenim uslovima, stekne udeo u njemu. Dakle, sam mehanizam za prikupljanje investicije po ovom osnovu je relativno jednostavan, što je prednost za startape, ali upravo u tome što je reč o standardizovanom dokumentu i leži najveći rizik za startape, jer bilo kakva odstupanja od uobičajenih odredbi mogu uneti nesigurnost i potencijalno podređenu poziciju za startap na način što će upravo kroz te odredbe investitor sebi doneti prevagu u određenim segmentima saradnje. U svakom slučaju, važno je da odmah napomenemo da iako je SAFE ugovor u inostranstvu sve popularniji, pre svega zbog svoje jednostavnosti, zaključivanje istog u Srbiji u ovom trenutku nije moguće, zbog ograničenja koja su predviđena našim propisima.
SAFE ugovor je instrument koji po svojoj pravnoj prirodi sličan konvertibilnom zajmu. Koje su ključne razlike između SAFE ugovora i konvertibilnog zajma?
U pitanju je hibridni finansijski instrument koji se u Evropi koristi svega nekoliko godina, a suštinski je reč o ugovoru o investiranju između startapa i investitora kojim se predviđa da će, ukoliko nastupi tzv. „okidač”, doći do konverzije duga u osnovni kapital startapa. Sa pravnog aspekta, nije reč o konvertibilnom zajmu, budući da konvertibilni zajmovi po pravilu imaju određeni momenat dospelosti, kao i (unapred) određenu kamatu. Prema mišljenju većine eksperata (pretežno iz Sjedinjenih Američkih Država), SAFE ugovor je po svojoj pravnoj prirodi varant. Specifičnost SAFE ugovora jesu tzv. korektivni mehanizmi za valuaciju i to „valuacijski plafon” i „popust”. „Valuacijski plafon” je unapred određeni maksimalni iznos prednovčane valuacije pre momenta naredne faze ulaganja, tako da cena po kojoj će se izvršiti konverzija bude manja za ulagača SAFE ugovorom (ulagač SAFE ugovorom na taj način dobija veći udeo u osnovnom kapitalu). „Popust” je procentualno umanjenje cene konverzije za ulagača SAFE ugovorom i iznosi uglavnom 15–20 %. Tendencija ulaganja u startape u poslednjih nekoliko godina je pokazala da SAFE ugovori imaju budućnost u evropskoj praksi finansiranja startapa, iako su inicijalno korišćeni u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi.
U koj fazi razvoja startapa je SAFE ugovor najpogodnija opcija za finansiranje?
– Po svojoj definiciji, SAFE ugovor je alat za investiranje kod kog investitor ulaže novčana sredstva u startap u ranoj fazi razvoja, a kasnije u zamenu za svoju investiciju sa popustom dobija udeo u startapu.
Da li startapi misle da će im korišćenje SAFE ugovora otežati dolazak do investicije i da li investitori izbegavaju isti?
– Moje iskustvo je da su startapi veoma naklonjeni SAFE ugovoru, dok se ne može reći da ga investitori izbegavaju, ali imaju određenu dozu rezerve koja je zasnovana na tome da je exit kod SAFE ugovora najčešće vezan za prodaju celog startapa, odnosno investitor uglavnom može da proda svoju investiciju tek kad osnivači budu prodavali startap, što znači da SAFE ugovor u tom segmentu daje manju fleksibilnost u odnosu na npr. ulaganje u osnovni kapital.
Kako SAFE ugovori utiču na procenu vrednosti startapa?
– Dvojako – naime, postojanje takvog ugovora je, s jedne strane, finansijska obaveza startapa, a s druge strane predstavlja latentnu izmenu vlasničke strukture startapa, do koje dolazi u slučaju realizacije prava investitora da stekne udeo po osnovu svoje investicije. Ipak, činjenica da je startap već prikupio investiciju putem SAFE ugovora je i pozitivan signal za potencijalne investitore jer govori o tome da već postoji neko ko se odlučio da investira u taj startap, a to je onda zaista signal i pokazatelj da je taj startap na dobrom putu i da ima potencijal za rast i za dalje investicije.
Prilagođavanje SAFE ugovora za srpsko tržište
Zašto za sada još postoje pravne prepreke za korišćenje SAFE ugovora u Srbiji?
– SAFE ugovori su zasnovani na izdavanju dodatnih udela, što društva s ograničenom odgovornošću (to je pravna forma u kojoj se startapi kod nas uglavnom osnivaju) u Srbiji ne mogu da rade zbog ograničenja propisanih Zakonom o privrednim društvima.
Kako bi startapi u Srbiji mogli da implementiraju SAFE ugovor u svojim procesima prikupljanja kapitala?
– Način na koji se prevazilaze ograničenja na koja smo prethodno ukazali jeste da se određene odredbe SAFE ugovora preformulišu tako da on postane ugovor o konvertibilnom zajmu, kako bi bio usklađen sa našim pravnim sistemom i podoban za registraciju pred Narodnom bankom Srbije. Napominjem da je ovde uglavnom reč o prekograničnim investicijama, odnosno zajmu koji daje nerezident, tako da novac neće moći ni da dođe do startapa registrovanog u Srbiji pre nego što prethodno bude registrovan kod Narodne banke Srbije. Da bi to bio slučaj, takav ugovor mora da sadrži određene obavezne elemente propisane Zakonom o deviznom poslovanju i podzakonskim aktima.
Da li do sada imamo u Srbiji primer startapa koji je koristio SAFE ugovor?
– Ne, imajući u vidu da regulatorni okvir ne dozvoljava korišćenje SAFE ugovora u Srbiji. Međutim, ima dosta primera korišćenja ovog ugovora kao metoda finansiranja matičnih kompanija startapa registrovanih u Srbiji, kako onih koji su registrovani u Sjedinjenim Američkim Državama (naročito u Delaveru), tako i onih koji su registrovani u Evropi (najčešće u Estoniji i Velikoj Britaniji).
Iskustva
Kakva su iskustva klijenata sa kojima ste radili na SAFE ugovorima?
– Radio sam kako sa domaćim investitorima koji su na ovaj način investirali u startape registrovane u inostranstvu, tako i inostranim matičnim kompanijama srpskih startapa. Iskustva su vrlo pozitivna – reč je o ugovorima koji se brzo i lako sprovedu, a ne zahtevaju nikakve dodatne formalnosti osim elektronskog potpisa. Takođe, kada je reč o domaćim investitorima naročito je pozitivno što transferi po ovom osnovu iz Srbije u inostranstvo nisu nailazili na probleme prilikom realizacije kod domaćih banaka.
Koji su najčešći problemi ili nesporazumi koje startapi i investitori imaju sa SAFE ugovorima?
– Nesporazum se najčešće ogleda u tome što startarpi i investitori ne mogu da se dogovore oko valuacije, što je svakako jedno od najvažnijih pitanja za njihov međusobni odnos. Dodatno, SAFE ugovori ne sadrže odredbe koje na detaljan način regulišu taj odnos kao što je to slučaj sa ugovorom članova. Na taj način se u tom segmentu ostavlja praznina iz koje mogu nastati nesuglasice koje se negativno odražavaju na sam startap.
Pravna zaštita i regulativa
Koje pravne mere bi trebalo preduzeti da bi se zaštitili interesi startapa i investitora prilikom korišćenja SAFE ugovora?
– Koliko god to nepopularno zvučalo, najispravnija pravna mera koju je potrebno preduzeti u kontekstu SAFE ugovora jeste upodobiti standardnu formu SAFE ugovora konkretnoj investiciji na način što će odnosi između startapa i investitora biti regulisani na što detaljniji način kako bi se pravna predvidivost takvog ugovornog odnosa bila svedena na minimum. Naravno, nemoguće je ugovorom regulisati baš sva pitanja i obuhvatiti sve moguće situacije, ali što on bude bio temeljniji i interesi obe ugovorne strane će biti efikasnije zaštićeni.
Kako se rešavaju sporovi koji mogu nastati iz SAFE ugovora?
– Najčešće dogovorom ugovornih strana, a ako to nije moguće onda se primenjuje ugovoreni mehanizam za rešavavanje sporova. U praksi se često dešava da SAFE ugovori uopšte ne sadrže odredbu o rešavanju sporova, pa je preporuka da se na taj deo naročito obrati pažnja i da se kao predviđeni način rešavanja sporova ugovori arbitraža, kao najefikasniji način rešavanja sporova.
Komparacija sa drugim instrumentima
Kako se SAFE ugovori upoređuju sa tradicionalnim metodama finansiranja startapa u Srbiji?
– SAFE ugovori su obično kraći i manje složeni od tradicionalnih dokumenata za finansiranje, što ubrzava proces pregovaranja. Ovo omogućava osnivačima startapa da se fokusiraju na svoj posao, a ne da se zaglave u dugim pregovorima o finansiranju.
Koje su prednosti i nedostaci SAFE ugovora u poređenju sa drugim metodama prikupljanja kapitala, kao što su kapital od poslovnih anđela, rizičnog kapitala, itd.?
– Najvažnija prednost je svakako brzina prikupljanja investicije putem SAFE ugovora. S druge strane, osnovni nedostatak je taj što je ovaj instrument previše standardizovan i treba voditi računa o tome da bi bilo kakvo odstupanje od standardne forme i sadržine moglo doneti određene rizike po startap koji takav ugovor zaključuje. Dodatno, period konverzije u osnovni kapital ne postoji.
Koji su ključni faktori koje bi startapi trebalo da uzmu u obzir pri odlučivanju između SAFE ugovora i tradicionalnog VC kapitala?
– Važno je imati u vidu da SAFE ugovor donosi bržu investiciju i u tom smislu je pogodniji za startape koji su na samom početku razvoja, ali postoje određene negativne strane ovog ugovora koje se pre svega ogledaju u tome da usled njegovog korišćenja startap može imati razuđenu vlasničku strukturu, što ga sa tog aspekta čini manje atraktivnim za buduće investitore. Sa druge strane, tradicionalni VC kapital zahteva duže pregovore i obimniju transakcionu dokumentaciju, što proces prikupljanja kapitala čini dužim i težim, ali su odnosi između startapa i investitora detaljnije regulisani, pa su izgledi da do nesporazuma dođe manji.
Šta bi bio generalni savet startapima koji razmišljaju o ovom mehanizmu finansiranja, i da li biste pre savetovali SAFE ugovore ili VC kapital?
– Da pre svega budu svesni da će SAFE ugovor koji im investitor dostavi morati da pretrpi određene izmene i upodobljavanja srpskim propisima, kako bi uopšte mogli da prime tu investiciju. Dodatno, da naročito obrate pažnju na to da kroz takve izmene ne bude promenjena suština dogovorenih uslova investicije.
– S obzirom da SAFE ugovori u Srbiji nisu primenjivi, klasičan VC kapital za udeo u osnovnom kapitalu startapa registrovanog u Srbiji je jedina opcija. Kada je reč o startapima registrovanim u Srbiji čija je matična kompanija registrovana u nekom inostranom entitetu (primera radi u Delaveru), onda je moja preporuka da se vodi računa o određenim detaljima, tačnije odstupanjima od standardnih uslova SAFE ugovora jer “đavo leži u detaljima”.