На другом Raising Talks webinaru у априлу, имали смо прилику да угостимо сјајног Арманна Kојића, серијског предузетника, који са неколико стартапа иза себе, данас води Nanon, green-tech стартап који у Силицијумској долини развија врхунску нанотехнологију за развој материјала за батерије.

У фокусу разговора били су управо потенцијали растуће green-tech индустрије, својеврсни “bubble” који се створио око зелене технологије, али смо са Арманном разговарали и о претходним стартап подухватима, наученим лекцијама, као и важности менторинг-а и networking-а, те разлици између европског и америчког стартап екосистема…

Бум green-tech индустрије

Арманн долази са Исланда, за који га везују први стартап кораци, а занимљиво је да је у предузетнички свет упловио из маркетиншке индустрије. Након развоја стартапа ToTalk и Аpon, са екипом сарадника започиње развој Nanom-а, у настојању да раде на технологији која ће да мења свет.

Наном је почео због добре екипе, са жељом да се прави нова технологија, истиче Арманн.

Нанотехнологија коју развијају, објаснио је,  дуго је била затворена у лабораторији, а потом су људи почели да увиђају да је њена примена вишеструка, од хардверских решења, па све до производње неких специфичних лекова. Они су је применили у производњи батерије, добивши  унапређену зелену батерију.

Green-tech индустрија је данас у експанзији, док је пре 4 године, када је Nanom почињао са развојем, ситуација била другачија. Ипак, за стартап је добро да уђе у индустрију пре њеног бума, истиче наш саговорник. На тај начин ће себи обезбедити добру основу за раст у тренутку када се и спољашње околоности промене у позитивне. То се управо и њима десило.

Свет је спреман да пређе на зелену страну. Пре пар година у овој области било је 2-3, затим 5 инвестиција, а сада их је 20 који су добили велико финансирање само у области батерија. Ово је прави тренутак за овакве технологије јер и владе и инвеститори и корисници, сви хоће исте ствари и имају исту визију – зеленију планету.

Own the room, own the industry, own the planet 

Nanom је подржан од Village Global, мреже која ужива поверење и подршку Bill Gates-a, Jeff Bezos-a, i Reid Hoffman-a а недавно су добили и 2 мил USD из EU Green Deal фонда за развој ове зелене технологије.

Говорећи о буму инвестиција у green-tech-у, Арманн се осврнуо  и генерално на однос стартапи-инвеститори, и свом искуству са њима, истичући да никада није реч само о финансирању већ мрежи.

Новац је добар кад мораш брзо да се развијаш да би ухватио моментум који постоји само сада, и без новца и мреже не би могао да га ухватиш довољно брзо. Најбитније питање је шта хоће корисник и да ли сам направио нешто добро за њега. Ако јесам, новац ће ми помоћи да идем до нивоа да брже развијем бизнис, али није увек решење.

Поред тога, битно је пратити и анализирати где који фондови највише улажу, какви су трендови на локалном или светском нивоу, те на основу тога тражити своју шансу. Оно што је многим инвеститорима важно, поред реалних бизнис метрика и показатеља потенцијала, јесте квалитет тима, личност оснивача и комплементарност вештина које тим поседује. Став који побеђује, како је навео,  је: Own the room, own the industry, own the planet.

It’s all about networking

 

Арманн је посебно говорио о глобалним приликама за стартапе. Стартапи који из мањих земаља желе да досегну инострано тржиште, плаше се да локација на којој је стартап регистрован, утиче на крајњу одлуку инвеститора. Данас је могуће отворити виртуелну адресу у Америци, но, инвеститори не маре за такве формалности. Битан је интернационлани дух и размишљање које узима у обзир дешавања на глобалном ниову.

Kако је истакао, данас стартапи могу доста тога да ураде из свога дома. Људе из бизниса ћете пронаћи на Twitter-у, као госте у подкастима и наравно на LinkedIn-у. Свако од њих вас даље може повезати са неким, уколико процени да је идеја вредна пажње, те је битно имати спремљен питцх за сваког од њих. Посебно је нагласио нове плафторме и форме neeuworking-а које су нарочито оживеле у време пандемије Corona вируса,  попут Clubhouse-a.

У овом тренутку, заправо, бити негде другде, а не у Силицијумској долини, може бити и велика предност по питању трошења средстава, сматра наш саговорник. Оно у чему је Силицијумска долина незаменљива јесте брз проток информација – годину дана пре него што цео свет сазна новост, она је већ актуелна у овом центру свих тецх збивања.

Европа vs. Америка

Kако Арманн има искуство у раду и у Европи и Америци, питали смо га да направи паралелу и укаже на разлике између европског и америчког стартап екосистема и пословног приступа. Док се у Европи инсистира на јасним плановима за неколико наредних година, у Америци се лакше добијају инвестиције у раним фазама развоја, појаснио је. Европски начин вођења стартапа ослања се на рано генерисање прихода, док се у Америци примарно иде на брз раст. Посебно је истакао бољи work-life баланс у Европи.

Бити предузетник

У евоцирању својих стартап почетака Арманн је поделио и своје искуство учешћа на Stanford SmartX Mentor Labs акцелераторском програму за изванредне предузетнике. Стартапи не добијају често прилику да буду део оваквих програма  (од 200 пријављених, прими се 5), па је још једном истакао значај мреже – ментора и других стартапа  са којима је могао да ради на решавању изазовa –  у томе како каже лежи разлика успешних и неуспешних предузетника.

Бити предузетник, значи сталну неизвесност или си на “valley of despair” или “mountain of hope”.

Оно што посебно истиче да их је програм обучио, а важно је за све на почетку развоја,  је да брзо развијаш то што радиш и што раније добијеш feedback од корисника како би знао коме то треба. Једна од битнијих лекција коју је научио је  и да као предузетник увек мораш размишљати како трошиш своје време.

Арманн је поделио неколико препорука са нашим слушаоцима:

Startup School  у оквиру Y Combinator
Kњига “Lean startup”, аутора Ерика Риса
Подкаст Jow I built this

Цео вебинар погледајте ОВДЕ.

Raising Talks вебинари реализују се у оквиру Raising Starts програма подршке стартапима у најранијим фазама развоја. Програм спроводи Научно-технолошки парк Београд, уз подршку Владе Швајцарске, у оквиру пројекта “Технопарк Србија 2 – Подстицање извоза кроз развој технолошких паркова”.