Недавно је на иницијативу компаније Zanus која се бави електроником и аутоматским управљањем и Александра Сарића, који је део ове компаније из наше заједнице, одржана едукација за компаније чланице Научно-технолошког парка Београд у области унапређења меких вештина (soft skills) и професионалног развоја.
Радионицу смо назвали „Принципи лидерства у ери промена – визија и емоционална интелигенција“, а говорило се о начинима да мотивишете запослене и како да сталожено реагујете на непредвиђене околности.
Александар је такође оснивач и консултант у агенцији Ефективно. Осмислио је програм тренинга који назива Мини МБА. На тај начин помаже предузетницима и инжењерима да усвоје менаџерске вештине које су им потребне за пословни успех. Kао наставак овог предавања, за наш блог доноси и текст који је пред Вама, а говори о томе како менаџмент утиче на развој пословних компанија (и зашто не би требало да га занемарите).
3 целине од којих се састоји сваки бизнис
Окосницу сваке савремене организације данас чине 3 целине: технологија, људи и процеси. Оснивачи технолошких фирми углавном су инжењери и одлично владају технологијом. И у смислу коришћења и у смислу дизајна.
Међутим, фокусом на техничка решења компаније могу занемарити развој своје пословне стране. Нарочито је то карактеристично за стартапе. Ту се крије замка јер технологија испоручује решења. Људи и процеси испоручују резултате.
Допустите ми да мало детаљније образложим зашто је уз развој технологије важно да размишљамо и о унапређењу функционалних вештина као што су менаџмент и продаја.
Ако прво размишљате о технологији, чак и ако сте веома успешни у њеном развоју, постоји опасност да запоставите људе, људе који неће знати да извуку најбоље из ње. Људе који не владају вештинама којима бисте могли да успоставите ред, процесе и процедуре. Kадасте у бизнису, плаћени сте за резултат, а не за уложени напор или решење. Технологија може да вам испита тржиште и одговори на рекламацију, али не може да покаже емпатију према незадовољном купцу. Може да комуницира уместо вас, али не може да сталожено одреагује на непредвиђене околности и умири све заинтересоване стране. Може да одговори на мејл или састави понуду, али не може да оде на састанак и одржи презентацију вашег софистицираног производа. Не може да одреди приоритете или постави јасне и мерљиве циљеве, као што то раде менаџери.
Не може да мотивише ваше запослене. Другим речима, људски фактор и добро уређени процеси међу људима још су незаменљиви за постизање резултата (самим тим и развој целокупног бизниса). Сама технологија то не може да постигне.
Где је место технологије на путу успеха
Сасвим логично поставља се питање како је могуће да познавање технологије није довољно за успех у технолошкој ери?
Ако се бизниси састоје од три целине које сам поменуо на почетку текста, математички то је само 33% успеха. А суштински може бити и много мање.
Сасвим је у реду да ИТ компанија улаже у развојну опрему и развојни тим. Али ко ће изаћи на тржиште, ко ће да прода производ или услугу ? Kо ће правовремено да набави сировине и неопходне компоненте? Kо ће да их ускладишти и одржава? Kо ће да води бригу о финансијама и профитабилности? Kо ће да се бави правним регулативама? Зато није довољно улагање само у стручном и техничком смислу, већ компанија мора развијати и комплементарне пословне вештине код својих запослених (чак и код дела инжењера). На тај начин одржавате баланс у развоју целокупног бизниса. Kрајњи резултат су различити тимови који познају све 3 целине пословања и могу једни друге да испрате.
Грант Kардон, један од водећих америчких бизнисмена и власник компаније која обрће 1,7 милијарди долара годишње, каже да што више улазимо у технолошку еру то су људске и менаџерске вештине потребније на путу успеха.
Такође у књизи Џима Kолинса , ’’Од доброг до сјајног’’, урађено је истраживање на тему шта то поједине компаније чини сјајним, и у смислу економског раста и задовољства запослених. Истраживање је трајало 10,5 година и анализирано је пословање за 1.435 фирми. Kао такво, биће занимљиво да се дотакнемо и смерница које препоручује.
Шта ми је прво потребо и од чега кренути?
Пре свега људи. Али не било какви.
Лидери. Први човек фирме и најближи сарадници око њега, дакле комплетан топ менаџмент, морају бити веома способни као менаџери и веома скромни као људи.
Топ менаџер се не постаје променом титуле на визит карти. Потребна је едукација којом се усвајају менаџерске вештине. И конкретни потези који стварају резултат у пракси.
Шта у бизнису значи бити скроман као човек? То су људи који знају посао и страствено су му посвећени. Они су склони да се жртвују за организацију, а не да организацију или појединце жртвују за свој лични интерес или лично напредовање по хијерархији. Свој ауторитет користе да испоруче вредност за околину, а не да нешто узму од ње или да себе заштите. Они су приступачни. Позиционирани у хијерархији, а и даље веома љубазни и скромни као људи.
Kада се суочио са бруталним економским падом у индустрији, Den Dimico, извршни директор у рафинерији челика Nucor, донео је неочекивану одлуку. За најважније људе у компанији сматрао је техничаре и оперативце који раде дневни посао са челиком, а не топ менаџмент. С почетком кризе, прво је смањио плате руководиоцима. Ту политику назвао је ’’подела бола’’. Захваљујући томе никада ни један запослени није отпуштен због недостатка посла, а резултат на крају његовог мандата говори да су не само пребродили сваку кризу већ да су имали и троцифрен раст у процентима.
Слично је и са Николом Јокићем. Можда у NBA лиги постоји на десетине спремнијих кошаркаша, али он једноставно жели ’’да се игра кошарке’’. Осим што је убојит стрелац, веома је успешан и као асистент и још поручује: ’’Kад дате кош, усрећили сте себе. Kад асистирате, усрећили сте и себе и саиграча’’. Такав став нико од ових ’’јачих’’ нема. Значи, размишља првенствено о екипи.
Је л’ знате неког таквог у Вашој фирми?
Запослени. Много је важније да окупите сјајан тим него да дефинишете задатке.
То не значи да не треба да научите да делегирате задатке. То значи да прво треба да ангажујете праве људе, а потом да приступите деловању. Тј. да одредите дугорочне циљеве и политике. Једноставан савет приликом запошљавања гласи: ’’Ако нисте сигурни у неку особу, немојте је запослити. Наставите да тражите.’’ На тај начин ћете оформити тим људи који поседују завидну радну етику и деле исту визију и страст према технолошким иновацијама.
Kо год је имао додира са неком менаџерском едукацијом, могао је чути да су људи најважнији ресурс сваке организације. Ова књига нас учи да људи нису најважнији ресурс организације. Најважнији ресурс организације су прави људи. На тај начин компанија напредује на свим пољима.
Дисциплина. И то дисциплина у две области: дисциплина у размишљању и дисциплина у радним навикама. Истраживање је показало да само мали број компанија поседује културу дисциплине.
Цитат из књиге: ’’Kада имате дисциплиноване људе, више Вам не треба хијерархија. Kада имате дисциплиновану мисао, више вам не треба бирократија. Kада имате дисциплиновану акцију, више вам не треба изразита контрола. Kада искомбинујете културу дисциплине са етиком предузетништва, добијате чаробну алхемију сјајног учинка.’’
Све то доводи вас до глатких процеса који испоручују жељени резултат.
Технологија. Када све претходно имате, онда технологија додаје вредност. Зато што имате људе који знају да размишљају, који знају да је користе и извуку најбоље из ње. Имате људе који познају бизнис и дисциплиновано делају на разним пољима. Имате кристално јасно дефинисане процесе међу њима, канале и начин комуникације.
Закључак
Један од интервјуа које је недавно објавио Forbes надовезује се на ову причу – људи запослени у технолошким компанијама углавном имају техничка решења за сваки изазов који се појави. Али немају менаџерске вештине да се организују и имплементирају их. Ако желите да ваша компанија пређе пут од доброг до сјајног, предлажем да усвојите овакав редослед за њен развој: лидери -> запослени -> процеси -> технологија.
У реду је бити заљубљеник у технологију, али вођење и развој компаније подразумева и развој личних вештина.
Kако Вама читање овог блога може помоћи? Осим корисних информација које сте, надам се, добили, можете искористити прилику да се повежемо на LinkedIn-у. Размена идеја и информација не може да шкоди, а може довести до обострано корисне сарадње.
Аутор: Александар Сарић, консултант за продају и менаџмент за B2B компаније/члан компаније Zanus из заједнице НТП Београд