Anegdota o Isaku Njutnu i jabuci je samo jedna u nizu romantizovanih priča o rađanju ideja koje su promenile svet. Tri veka kasnije, javnost i dalje stvara mitove o uspešnim inovatorima i preduzetnicima, ispredajući priče o tome kako su do svojih ideja došli sasvim slučajno, neverovatnim spletom okolnosti i neočekivanim prosvetljenjem. Iako ova spontanost nije u potpunosti iščezla, osnivači startapa danas retko do svojih ideja dolaze igrom slučaja – one su uglavnom rezultat detaljnog istraživanja tržišta, opsežnog testiranja inicijalnih proizvoda ili usluga, a ponekad i malo sreće.

– Nikada ne možete biti 100% sigurni koja će ideja zabeležiti komercijalni uspeh, ali određene vrste ideja i načini njihove razrade ipak imaju veće šanse od drugih – tvrdi Džared Fridman, partner u poslovnom akceleratoru Y Combinator (YC), koji je do sada pomogao pokretanje više od 2.000 novih kompanija, među kojima su i AirBnB, Dropbox, Reddit i druge. Analizirajući razvoj više stotina poslovnih ideja, u ovom akceleratoru su utvrdili koje su to najčešće početne greške u preduzetništvu i ponudili konkretne savete kako odabrati ideju koja ima najveće šanse za komercijalni uspeh.

Najčešće greške prilikom osnivanja startapa

Jedna od najvećih preduzetničkih zabluda je da je za započinjanje uspešnog posla potrebna brilijantna ideja koje se još niko nije dosetio. Pojedine velike kompanije su započele svoje poslovanje tako što su već postojeće ideje unapredile i prilagodile ih tržištu. Primera radi, Google i Facebook nisu bili prvi internet pretraživač i prva društvena mreža na svetu, ali su dobro razradili početne ideje i njihovi osnivači su imali odličan osećaj šta je potrebno tržištu. Poslednji uslov je možda i najvažniji – pronaći šta je to zaista potrebno kupcima a da tržište i dalje ne nudi odgovarajuće ili dovoljno dobro rešenje za to.

No, čak ni najbolje ideje ne bi trebalo da budu „uklesane u kamen“. Drugim rečima, ponekad ih morate pustiti da se razvijaju u različitim pravcima. Fridman podseća da je platforma AirBnB nastala kada su njeni osnivači počeli u svom stanu da iznajmljuju oskudan smeštaj u vidu dušeka na naduvavanje, ali je vremenom izrasla u sajt na kojem se može naći sve, od poljane za kampovanje do luksuznih hotela.

Kako razlučiti šta je dobra a šta loša poslovna ideja?

Mnogi ljudi znaju šta ne žele, ali im je teško da definišu šta zapravo žele. To je slučaj i sa poslovnim idejama – lakše je reći „Nemojte da pravite ove greške“, nego dati nekome savet u šta da uloži. Ipak, kako kažu iz YC-a, postoji niz korisnih smernica za procenjivanje ideja.

Prva bi bila – istražite tržište i nađite svoju nišu. Ako na njemu postoji jaka konkurencija, onda morate ponuditi nešto što će potrošače motivisati da napuste konkurentske firme i da se okrenu baš vama. Ukoliko ne postoji konkurencija i tržište je tek u začetku, potrebno je da istražite koliki je zaista razvojni potencijal u toj niši.

– Od tržišta koja imaju veliku konkurenciju više me zabrinjavaju ona gde je uopšte nema, jer bi to moglo da znači da za takvim proizvodima ili uslugama nema realne potrebe – kaže Fridman. On smatra da se najbolje šanse nalaze na onim tržištima na kojima postoji konkurencija ali i prostor da se napravi bolji proizvod nego što nude druge firme.
Idejama treba pristupiti racionalno, ali ne i previše kritički. Naime, dosadašnje iskustvo YC-a je pokazalo da preduzetnike često koče tzv. „filteri za odbijanje ideja“, odnosno previše negativan stav i predviđanje velikog broja problema koji ih obeshrabre da započnu posao. Dobar primer da ne treba olako odustajati je kompanija Stripe, koja je integrisala plaćanje kreditnim karticama sa portalima na kojima se plaća. Pre nego što je ova kompanija lansirala svoj softver na tržište, na hiljade developera je godinama bilo svesno ovog problema, ali niko nije ni pokušao da ga reši jer je to delovalo previše složeno. Ali ipak je pošlo za rukom pomenutoj firmi, koja je zahvaljujući odluci da se u to upusti, samo prošle godine zabeležila 7,4 milijardi dolara prihoda.

Gde treba tražiti ideje?

Najjednostavniji odgovor na ovo pitanje je – u potrebama ljudi oko vas. Ako danima sedite ispred kompjutera i „na silu“ pokušavate da smislite neku ideju, mala je verovatnoća da će ona zaista biti revolucionarna.

Da biste „došli na dobru ideju“ morate da posmatrate i analizirate svet oko sebe, jer samo tako možete da uočite šta je to što ljudima nedostaje i gde su “praznine” na tržištu. Ponekad dobre ideje mogu da nastanu i iz ličnog životnog ili profesionalnog iskustva. Na primer, ukoliko deset godina radite isti posao i svesni ste da bi on mogao da se obavlja brže i efikasnije ako bi postojala prava tehnologija za to. I naravno, ako imate tim koji može da napravi takvo tehnološko rešenje.
Iskustva i problemi drugih su takođe korisni. Zato stručnjaci savetuju sve buduće preduzetnike da se kreću, druže i „čavrljaju“ sa različitim osobama, jer ova iskustva mogu biti veoma korisna u profesionalnom razvoju.

Inspiracija i motiv za ideje mogu se naći i na ne toliko očekivanim mestima, pa i „sivo“ tržište često može da signalizira preduzetničke prilike.
Primer je iTunes, koji uspešno posluje već dvadeset godina a nastao je kada je Stiv Džobs uočio jedan relativno novi trend. Naime, širenje interneta je mladima omogućilo da uz nekoliko klikova „skidaju“ i dele muziku, ne mareći mnogo za autorska prava izvođača. Predstavnici muzičke industrije su zbog toga masovno podnosili tužbe protiv servisa preko kojih se dele ovi sadržaji, što je uslovilo da se mnogi od njih ugase.

Mladi ljudi su već stvorili naviku skidanja muzike „na klik“, ali je bilo sve manje sajtova na kojima su to mogli da urade. Džobs je u ovome prepoznao poslovnu šansu. Kreirao je iTunes, koji je uspeo da dobije pravo od muzičara na „skidanje“ njihove muzike za prilično nizak iznos pretplate, i tako pretvorio ilegalni posao u potpuno legalan, i to vredan milijardu dolara.

Primeri iz prakse: priče serijskih preduzetnika

Izreka „sto ljudi, sto ćudi“, može se primeniti i na preduzetnike. Od onih koji su razvili jednu ili više uspešnih firmi, mogu se čuti različita iskustava.

Tako Pinit Soni, tvorac aplikacije Suki, glasovnog asistenta za lekare, tvrdi da nema te fokus grupe koja bi mu bolje dočarala šta je medicinarima potrebno, nego što su to uradili ljudi iz medicinske struke. On je, naime, u želji da razvija tehnološka rešenja za zdravstvo o kojem nije imao potrebna znanja, šest meseci pratio medicinske radnike po bolnicama i slušao šta ih muči u njihovom svakodnevnom poslu. Tokom jedne pauze u bolnici, predstavio je medicinskim sestrama ideju o digitalnom asistentu i shvatio da one ne žele još papirologije, makar i digitalne. Zato je osmislio aplikaciju koju lekari mogu aktivirati glasovno, dakle bez trošenja vremena na kucanje, a koja će im omogućiti brz pristup svim podacima o pacijentima.

Detaljno istraživanje budućih korisnika je prethodilo i kreiranju aplikacije Cover za android telefone, koja omogućava pregled aplikacija i na zaključanom ekranu. Ako se pitate kome je potrebna ovakva aplikacija, odgovor vas može iznenaditi – stotinama hiljada ljudi, što je i bio razlog za odluku Twitter-a da kupi ovu aplikaciju 2014. godine. Njeni tvorci su Tod Džekson i Ed Ho, koji su prethodno radili u Google-u.

– Želeli smo da osnujemo svoj startap, samo nismo znali čime bismo se konkretno bavili. Imali smo tri ideje. Prva je bila da napravimo rešenje za sport, ali kada smo istražili ovo tržište, shvatili smo da ćemo se teško probiti na njemu. Druga je bila aplikacija za deljenje fotografija, ali su nas investitori odgovorili od ove ideje jer nisu bili sigurni da ćemo moći da privučemo korisnike i da imamo stručnjake koji bi umeli dobro da razviju takvu aplikaciju. Tek treća ideja je bila prava, a to je Cover – kaže Džekson kome se ovo istraživanje tržišta veoma isplatilo.

Hauard Morgan se kao profesor, bivši direktor preduzeća, investitor i osnivač VC fonda First Round Capital, do sada najviše susretao sa preduzetnicima iz tehnološke oblasti. Posle nekoliko decenija u ovom poslu, prvi savet koji bi dao početniku u preduzetništvu glasi: “Ne dozvolite da vas ograničavaju trenutne okolnosti”. Jer, kako tvrdi, samo oni koji razmišljaju o idejama koje mogu da promene svet, zaista to i čine.

– Da su se stručnjaci ograničili samo na pravljenje sadržaja za 2G telefoniju, danas ne bismo imali 5G mrežu – komentariše Morgan i ističe da se granice moraju pomerati – ali oprezno.

– Nemojte ulagati u nešto što će biti popularno za pedeset godina, jer verovatno nećete biti u prilici da ispratite razvoj onoga u šta ste uložili – savetuje Morgan. Po njegovom mišljenju, najbolje je uložiti u one proizvode i usluge koji se mogu realizovati u narednih tri do deset godina, odnosno koje će moći da se naplate u razumnom roku.

Timovi koji razvijaju inovativne ideje u  najranijim fazama razvoja, mogu dobiti potrebnu podršku za ubrzan razvoj kroz program Raising Starts, koji Naučno-tehnološki park Beograd relaizuje uz podršku Vlade Švajcarske u okviru projekta “Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova”. Reč je o prvom programu podrške za startape koji razvijaju inovativne proizvode i usluge u najranijim fazama razvoja, donoseći im stručnu i finansijsku podršku (do 15.000 CHF), potrebna znanja i veštine na putu od inovativne ideje do spremnosti za investicije i izlazak na globalno tržište. 

Ovaj tekst nastao je u okviru aktivnosti na Programu.