Анегдота о Исаку Њутну и јабуци је само једна у низу романтизованих прича о рађању идеја које су промениле свет. Три века касније, јавност и даље ствара митове о успешним иноваторима и предузетницима, испредајући приче о томе како су до својих идеја дошли сасвим случајно, невероватним сплетом околности и неочекиваним просветљењем. Иако ова спонтаност није у потпуности ишчезла, оснивачи стартапа данас ретко до својих идеја долазе игром случаја – оне су углавном резултат детаљног истраживања тржишта, опсежног тестирања иницијалних производа или услуга, а понекад и мало среће.
– Никада не можете бити 100% сигурни која ће идеја забележити комерцијални успех, али одређене врсте идеја и начини њихове разраде ипак имају веће шансе од других – тврди Џаред Фридман, партнер у пословном акцелератору Y Combinator (YC), који је до сада помогао покретање више од 2.000 нових компанија, међу којима су и AirBnB, Dropbox, Reddit и друге. Анализирајући развој више стотина пословних идеја, у овом акцелератору су утврдили које су то најчешће почетне грешке у предузетништву и понудили конкретне савете како одабрати идеју која има највеће шансе за комерцијални успех.
Најчешће грешке приликом оснивања стартапа
Једна од највећих предузетничких заблуда је да је за започињање успешног посла потребна брилијантна идеја које се још нико није досетио. Поједине велике компаније су започеле своје пословање тако што су већ постојеће идеје унапредиле и прилагодиле их тржишту. Примера ради, Google и Facebook нису били први интернет претраживач и прва друштвена мрежа на свету, али су добро разрадили почетне идеје и њихови оснивачи су имали одличан осећај шта је потребно тржишту. Последњи услов је можда и најважнији – пронаћи шта је то заиста потребно купцима а да тржиште и даље не нуди одговарајуће или довољно добро решење за то.
Но, чак ни најбоље идеје не би требало да буду „уклесане у камен“. Другим речима, понекад их морате пустити да се развијају у различитим правцима. Фридман подсећа да је платформа AirBnB настала када су њени оснивачи почели у свом стану да изнајмљују оскудан смештај у виду душека на надувавање, али је временом израсла у сајт на којем се може наћи све, од пољане за камповање до луксузних хотела.
Kако разлучити шта је добра а шта лоша пословна идеја?
Многи људи знају шта не желе, али им је тешко да дефинишу шта заправо желе. То је случај и са пословним идејама – лакше је рећи „Немојте да правите ове грешке“, него дати некоме савет у шта да уложи. Ипак, како кажу из YC-а, постоји низ корисних смерница за процењивање идеја.
Прва би била – истражите тржиште и нађите своју нишу. Ако на њему постоји јака конкуренција, онда морате понудити нешто што ће потрошаче мотивисати да напусте конкурентске фирме и да се окрену баш вама. Уколико не постоји конкуренција и тржиште је тек у зачетку, потребно је да истражите колики је заиста развојни потенцијал у тој ниши.
– Од тржишта која имају велику конкуренцију више ме забрињавају она где је уопште нема, јер би то могло да значи да за таквим производима или услугама нема реалне потребе – каже Фридман. Он сматра да се најбоље шансе налазе на оним тржиштима на којима постоји конкуренција али и простор да се направи бољи производ него што нуде друге фирме.
Идејама треба приступити рационално, али не и превише критички. Наиме, досадашње искуство YC-а је показало да предузетнике често коче тзв. „филтери за одбијање идеја“, односно превише негативан став и предвиђање великог броја проблема који их обесхрабре да започну посао. Добар пример да не треба олако одустајати је компанија Stripe, која је интегрисала плаћање кредитним картицама са порталима на којима се плаћа. Пре него што је ова компанија лансирала свој софтвер на тржиште, на хиљаде девелопера је годинама било свесно овог проблема, али нико није ни покушао да га реши јер је то деловало превише сложено. Али ипак је пошло за руком поменутој фирми, која је захваљујући одлуци да се у то упусти, само прошле године забележила 7,4 милијарди долара прихода.
Где треба тражити идеје?
Најједноставнији одговор на ово питање је – у потребама људи око вас. Ако данима седите испред компјутера и „на силу“ покушавате да смислите неку идеју, мала је вероватноћа да ће она заиста бити револуционарна.
Да бисте „дошли на добру идеју“ морате да посматрате и анализирате свет око себе, јер само тако можете да уочите шта је то што људима недостаје и где су “празнине” на тржишту. Понекад добре идеје могу да настану и из личног животног или професионалног искуства. На пример, уколико десет година радите исти посао и свесни сте да би он могао да се обавља брже и ефикасније ако би постојала права технологија за то. И наравно, ако имате тим који може да направи такво технолошко решење.
Искуства и проблеми других су такође корисни. Зато стручњаци саветују све будуће предузетнике да се крећу, друже и „чаврљају“ са различитим особама, јер ова искуства могу бити веома корисна у професионалном развоју.
Инспирација и мотив за идеје могу се наћи и на не толико очекиваним местима, па и „сиво“ тржиште често може да сигнализира предузетничке прилике.
Пример је iTunes, који успешно послује већ двадесет година а настао је када је Стив Џобс уочио један релативно нови тренд. Наиме, ширење интернета је младима омогућило да уз неколико кликова „скидају“ и деле музику, не марећи много за ауторска права извођача. Представници музичке индустрије су због тога масовно подносили тужбе против сервиса преко којих се деле ови садржаји, што је условило да се многи од њих угасе.
Млади људи су већ створили навику скидања музике „на клик“, али је било све мање сајтова на којима су то могли да ураде. Џобс је у овоме препознао пословну шансу. Kреирао је iTunes, који је успео да добије право од музичара на „скидање“ њихове музике за прилично низак износ претплате, и тако претворио илегални посао у потпуно легалан, и то вредан милијарду долара.
Примери из праксе: приче серијских предузетника
Изрека „сто људи, сто ћуди“, може се применити и на предузетнике. Од оних који су развили једну или више успешних фирми, могу се чути различита искустава.
Тако Pinit Soni, творац апликације Suki, гласовног асистента за лекаре, тврди да нема те фокус групе која би му боље дочарала шта је медицинарима потребно, него што су то урадили људи из медицинске струке. Он је, наиме, у жељи да развија технолошка решења за здравство о којем није имао потребна знања, шест месеци пратио медицинске раднике по болницама и слушао шта их мучи у њиховом свакодневном послу. Током једне паузе у болници, представио је медицинским сестрама идеју о дигиталном асистенту и схватио да оне не желе још папирологије, макар и дигиталне. Зато је осмислио апликацију коју лекари могу активирати гласовно, дакле без трошења времена на куцање, а која ће им омогућити брз приступ свим подацима о пацијентима.
Детаљно истраживање будућих корисника је претходило и креирању апликације Cover за андроид телефоне, која омогућава преглед апликација и на закључаном екрану. Ако се питате коме је потребна оваква апликација, одговор вас може изненадити – стотинама хиљада људи, што је и био разлог за одлуку Twitter-a да купи ову апликацију 2014. године. Њени творци су Тод Џексон и Ед Хо, који су претходно радили у Google-у.
– Желели смо да оснујемо свој стартап, само нисмо знали чиме бисмо се конкретно бавили. Имали смо три идеје. Прва је била да направимо решење за спорт, али када смо истражили ово тржиште, схватили смо да ћемо се тешко пробити на њему. Друга је била апликација за дељење фотографија, али су нас инвеститори одговорили од ове идеје јер нису били сигурни да ћемо моћи да привучемо кориснике и да имамо стручњаке који би умели добро да развију такву апликацију. Тек трећа идеја је била права, а то је Cover – каже Џексон коме се ово истраживање тржишта веома исплатило.
Хауард Морган се као професор, бивши директор предузећа, инвеститор и оснивач VC fonda First Round Capital, до сада највише сусретао са предузетницима из технолошке области. После неколико деценија у овом послу, први савет који би дао почетнику у предузетништву гласи: “Не дозволите да вас ограничавају тренутне околности”. Јер, како тврди, само они који размишљају о идејама које могу да промене свет, заиста то и чине.
– Да су се стручњаци ограничили само на прављење садржаја за 2Г телефонију, данас не бисмо имали 5Г мрежу – коментарише Морган и истиче да се границе морају померати – али опрезно.
– Немојте улагати у нешто што ће бити популарно за педесет година, јер вероватно нећете бити у прилици да испратите развој онога у шта сте уложили – саветује Морган. По његовом мишљењу, најбоље је уложити у оне производе и услуге који се могу реализовати у наредних три до десет година, односно које ће моћи да се наплате у разумном року.
Тимови који развијају иновативне идеје у најранијим фазама развоја, могу добити потребну подршку за убрзан развој кроз програм Raising Starts, који Научно-технолошки парк Београд релаизује уз подршку Владе Швајцарске у оквиру пројекта “Технопарк Србија 2 – Подстицање извоза кроз развој технолошких паркова”. Реч је о првом програму подршке за стартапе који развијају иновативне производе и услуге у најранијим фазама развоја, доносећи им стручну и финансијску подршку (до 15.000 CHF), потребна знања и вештине на путу од иновативне идеје до спремности за инвестиције и излазак на глобално тржиште.
Овај текст настао је у оквиру активности на Програму.