U toku novog javnog poziva za Raising Starts program za startape, upoznajemo vas sa kompanijama podržanim u prethodnom, prvom ciklusu – 13 kompanija dobilo je stručnu podršku za razvoj biznisa, rad 1 na 1 sa svojim mentorima, konekcije i finansijsku podršku do 15.000 CHF za ubrzan razvoj inovativne ideje i proboj na globalno tržište. Prijave za novi poziv dostupne su na LINKU!

Na putu do globalnog uspeha Cinteraction tim “vozi” ideja da unaprede sposobnost računara da razumeju ljudsko ponašanje i emotivno stanje, kako bi se poboljšala njihova korisnost u različitim primenama. Najpre će to uraditi u sektoru obrazovanja. Virtuelna učionica budućnosti zasnovana je na tehnologiji veštačke inteligencije kako bi se u realnom vremenu predavačima omogućio uvid u to koliko studenti ili učenici zaista obraćaju pažnju na predavanja koja se izvode online i pružile konnkretne preporuke kako da poboljšaju nastavu.

O specifičnostima, primeni i prilikama njihove inovacije razgovarali smo sa Milanom, Srđanom i Dubravkom iz ovog vrlo stručnog i multidisciplinarnog tima, koji je podršku u programu Raising Starts iskoristio na pravi način, i pre njegovog završetka obezbedio dodatnu finansijku podršku za svoj ubrzan razvoj.

Kako biste za ljude izvan IT struke najjednostavnije objasnili kakav proizvod razvijate i šta je njegov krajnji cilj?

Sama tehnologija koju razvijamo se bazira na savremenom pristupu razvoja sistema veštačke inteligencije, koji se zove duboko učenje i zasnovan je na primeni metodologije tzv. dubokih neuronskih mreža (neuronskih mreža sa velikim brojem neurona organizovanih u niz slojeva) kako bi se na osnovu ulaznih podataka (u našem slučaju video zapisa) automatski doneli određeni zaključci.

Virtualna učionica budućnosti je proizvod koji koristi ovu tehnologiju kako bi u realnom vremenu omogućio nastavnicima uvid u to koliko studenti ili učenici zaista obraćaju pažnju na predavanja koja se izvode online. Pošto su praksa i iskustvo pokazali da je nivo pažnje sa kojom studenti prate predavanja u direktnoj korelaciji sa količinom usvojenog znanja i percipiranim kvalitetom nastave, naš proizvod treba da omogući unapređenje ovog ključnog procesa u obrazovanju tako što će olakšati identifikaciju prostora za poboljšanje i pružiti nastavnicima konkretne preporuke kako da svoja predavanja učine kvalitetnijim.

 Kako je nastala ideja o razvoju tehnologije koja omogućava mašinama da razumeju osećanja i emotivno stanje ljudi? Šta je najviše uticalo da se opredelite za tu oblast?

Iako su računari u današnje vreme prisutni u gotovo svim sferama života, oni i dalje predstavljaju samo vrstu alata (doduše veoma sofisticiranog). Kada ne urade nešto kako su ljudski korisnici zamislili, ljudi se često naljute na njih, a to je kao da se ljutite na čekić. Čekić ne može da razume šta je uradio pogrešno i da prilagodi svoje ponašanje ljudskim željama i potrebama. Naša ideja je da unapredimo sposobnost računara da razumeju ljudsko ponašanje i emotivno stanje, kako bi se poboljšala njihova korisnost u različitim primenama.

Ideja da se bavimo ovom oblašću je nastala kao kombinacija ličnih i profesionalnih interesovanja svih članova tima i činjenice da trenutni pristupi u automatskom prepoznavanju emotivnih stanja ljudi često ne daju baš zadovoljavajuće rezultate, iako na tržištu postoji rastuća potreba za tim.

Kome vaša platforma najviše koristi?

U sadašnjem obliku, naša platforma će najviše koristiti obrazovnim ustanovama, bez obzira da li su u pitanju visokoškolske institucije, srednje ili osnovne škole, škole jezika, programiranja i slične organizacije. U budućnosti, ideja je da proširimo slučajeve upotrebe i na korporativni svet (gde želimo da pomognemo organizacijama u planiranju online sastanaka odnosno optimizaciji vremena provedenog na njima), zdravstveni sektor (gde vidimo potencijalnu primenu naše tehnologije u asistenciji lekarima prilikom online pregleda pacijenata) kao i mnoge druge.

U kojoj fazi razvoja se sada nalazite?

Trenutno imamo razvijen prototip rešenja, koji konstantno unapređujemo u skladu sa povratnim informacijama koje dobijamo od potencijalnih budućih korisnika. Očekujemo da ćemo u narednih par meseci imati razvijen takozvani MVP (Minimum Viable Product) koji ćemo besplatno ponuditi odabranim domaćim visokoškolskim institucijama kako bi mogle da ga testiraju i uvere se u benefite koje on donosi.

Prema vašim procenama, koja tržišta najpre možete da osvojite, a koja su u dugoročnijim planovima vašeg tima?

Inicijalno, planiramo da ponudimo naš proizvod prvenstveno na domaćem i tržištu regiona, a kasnije i na međunarodnom i globalnom tržištu. Ovo poslednje neće biti nimalo jednostavan zadatak, ali saradnja koju smo započeli sa jednim globalnim gigantom u IT sektoru će nam, nadamo se, dosta pomoći u realizaciji ovog ambicioznog cilja.

Kako procenjujete konkurenciju i gde vidite svoje prednosti?

Konkurencija u domenu afektivnog računarstva definitivno postoji, ali se organizacije koje su trenutni lideri u ovoj oblasti uglavnom fokusiraju na druge grane industrije koje prolaze kroz značajnu transformaciju u poslednjih par godina, kao što je automobilska industrija. U okviru sektora obrazovanja, mi smo jedni od retkih koji su odlučili da uopšte pokušaju da reše ovu vrstu problema i učine online predavanja ne samo sličnim onima koja se održavaju uživo, već i kvalitetnijim od njih. Da bismo to postigli, za razliku od konkurencije koja uglavnom koristi pasivne indikatore angažovanosti korisnika, mi se oslanjamo na takozvani multimodalan pristup i direktan audio-video signal koji bi trebalo da omoguće znatno kvalitetnije rezultate.

Šta vidite kao najveću snagu vašeg tima?

Verovatno je najveća snaga našeg tima to što imamo različita ali komplementarna prethodna iskustva i ekspertizu, što nam omogućuje da na odličan način “pokrijemo” različite zadatke sa kojima se svakodnevno susrećemo. Bilo da se radi o razvoju modela veštačke inteligencije zasnovanim na poslednjim teorijskim dostignućima, dizajniranju i implementaciji informacionih sistema baziranih na popularnim “cloud” servisima koji omogućuju upotrebu prethodno razvijenih modela ili upravljanja kompleksnim projektima i razvojem IT proizvoda tako da zadovoljavaju potrebe krajnjih korisnika -neko od članova tima je u mogućnosti da odgovori na postavljene zadatke i preuzme inicijativu.

Koja vrsta stručnjaka je najvažnija za oblast koju razvijate?

Ne bih mogao da izdvojim samo jednu vrstu stručnjaka kao najvažniju, pošto je oblast kojom se bavimo po prirodi multidisciplinarna. Pored Inženjera u polju tehničko-tehnoloških nauka (kao što su AI, softverski i “cloud” inženjeri) koji su ključni kada je u pitanju razvoj tehničkog dela rešenja, veoma su bitni i psiholozi i pedagozi koji su tu da pomognu oko obeležavanja podataka na osnovu kojih razvijamo modele. Takođe, ne smemo zanemariti ni stručnjake iz oblasti organizacionih nauka koji su zaduženi za upravljanje projektima ali i komunikacijom sa krajnjim korisnicima i razvoj proizvoda u skladu sa povratnim informacijama koje dobiju.

Šta će biti najveći izazovi u narednom periodu?

Teško je reći šta će biti najveći izazovi, pošto iz perspektive startapa mnogo stvari izgleda teško za ostvariti. Verovatno ćemo imati dosta posla oko privlačenja prvih klijenata i kreiranja poslovne strategije, a ukoliko dođe do veoma brzog porasta broja korisnika u kratkom vremenskom periodu moraćemo dodatne resurse da usmerimo ka osiguranju kvaliteta usluga koje pružamo. Takođe, moraćemo dodatnu pažnju da obratimo na povratne informacije i želje korisnika koje ponekad mogu da budu kontradiktorne, te da napravimo dobar plan implementacije onih funkcionalnosti koje se pokažu kao najpoželjnije.

Kakva podrška vam je najznačajnija u okviru programa Raising Starts?

Ceo program je veoma lepo osmišljen i realizovan, a mislim da nam najviše znače povratne informacije od dodeljenih mentora i diskusije sa drugim firmama koje su uključene u program. Takođe, ne smemo zanemariti ni mogućnost stupanja u kontakt sa potencijalnim investitorima kao i širenje lične i profesionalne mreže poznanstava sa ljudima koji u budućnosti mogu mnogo da nam pomognu.

Nakon dobijanja granta na programu Raising Starts, dobili ste i finansiranje Fonda za inovacionu delatnost. Koliko vam je učešće u programu RS pomoglo za podizanje nove investicije?

Učešće u RS nam je najviše pomoglo u smislu pripreme za finalnu prezentaciju našeg projekta pred ekspertskom komisijom Fonda za inovacionu delatnost, budući da smo mogli da iskoristimo savete koje smo dobili u okviru početnih faza Programa i znanja koja smo stekli na organizovanim radionicama da unapredimo materijal koji smo ranije pripremili.

Da li imate u planu i nove investicije i gde tražite potencijalne investitore?

Naravno! Sarađujemo sa više domaćih organizacija (kao što su inicijativa Digitalna Srbija – DSI i Serbian Entrepreneurs) putem kojih planiramo da stupimo u kontakt sa potencijalnim VC investitorima, a takođe smo i kroz Raising Starts program dobili mogućnost direktnog povezivanja sa investitorima koji ulažu u ovaj region i u oblast kojom se mi bavimo. Pored toga, koristimo i mrežu ličnih kontakata da dođemo do novih potencijalnih investitora.

Program Raising Starts realizuje se uz podršku Vlade Švajcarske, u okviru projekta “Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova”. Program sprovodi Naučno-tehnološki park Beograd, u partnerstvu sa Naučno-tehnološkim parkom Niš i Naučno-tehnološkim parkom Čačak.