Kako država može da izgradi ekonomiju od nule podsticanjem inovacija i tehnologije? Savršen primer za to je korejska priča.

Naša koleginica Jelena Petrović je tokom poslednje dve nedelje imala izuzetnu priliku da boravi u Južnoj Koreji u okviru programa K-STP Management, u organizaciji Korejske fondacije za inovacije (Innopolise), sa sedištem u Daejeon-u. Kao prva i jedina učesnica iz Srbije, predstavljala je Naučno-tehnološki park Beograd i imala priliku da sazna na čemu se zasniva uspeh Koreje u transformisanju ekonomije putem inovacija.

Inspirisana svime što je doživela i naučila, Jelena u ovom blogu iznosi svoja razmišljanja i zapažanja na osnovu iskustva Koreje o tome koji sastojci su neophodni da bi se takav uspeh postigao.

– Za podsticanje kreativnosti, ponovno pronalaženje inspiracije i proširivanje vidika izuzetno je važno udaljiti se od svakodnevnih poslova i dozvoliti sebi da se izdvojite iz domaćeg okruženja i uronite u drugi inovativni ekosistem. Doživeti Koreju bilo je veoma inspirativno, jer sam se uverila u transformativnu moć strateških ulaganja u istraživanje i razvoj, tehnoloških unapređenja i posvećenosti rastu. Dugujem veliku zahvalnost pre svega svojoj organizaciji, koja me je nominovala za učešće u programu, a zatim i timu Korejskog inovacionog fonda na velikom trudu koji su uložili da ugoste učesnike iz 20 različitih zemalja (iz Evrope, Latinske Amerike, Azije i Afrike) i omoguće nam pristup onome što je najdragocenije na svetu – svom stručnom i tehničkom znanju i iskustvu u izgradnji održivog inovativnog ekosistema koji velikom brzinom raste – ističe Jelena.

Evo šta je Koreju podstaklo na to:

• Vizija je pokretačka snaga napretka – „Razvoj Koreje kroz naučnu i tehnološku samostalnost” bila je vizija korejskog rukovodstva nakon razornog rata; predsednik Koreje Park (šezdesetih godina dvadesetog veka) verovao je da samo nacija koja razvija nauku i tehnologiju može da opstane i da predvodi svet u savremenom društvu, pa je odlučio da izgradi Naučni park Daedeok (koji danas okuplja 26 državnih istraživačkih instituta, 7 univerziteta i 2.400 kompanija). U slučaju Koreje, vizija je realizovana kroz pristup „odozgo nadole“, koji je kontinuirano sprovođen u periodu od 50 godina, uz povećanje ulaganja države u nauku i tehnologiju tokom vremena.
• Koreja je 1945. godine bila druga najsiromašnija zemlja na svetu, a 2019. je bila deseta najveća svetska ekonomija – ekonomsko siromaštvo ne znači da nemate šansu, već samo da je potrebno da  resurse usmerite  na način kojim ćete postići najveći uticaj. Fokusiranost  je bila važan aspekt ekonomskog rasta Koreje – pokazalo se da je razvoj lake industrije i podsticanje izvoza u početnom periodu, uz istovremenu izgradnju tehnoloških kapaciteta pre svega kroz fokusiranje na primenjeno istraživanje, koje će doprineti rastu ekonomije, dobra strategija za podsticanje ekonomskog razvoja.
• Međunarodna pomoć  je nakon rata u Koreji iskorišćena za razvoj naučnih i tehnoloških kapaciteta, uprkos prvobitnom protivljenju donatora. Sredstva pomoći su upotrebljena da se talentovani pojedinci privuku natrag u zemlju i da se izgradi prvi institut za istraživanje i razvoj. Osim toga, strane direktne investicije nisu imale veliku ulogu u ekonomskom razvoju Koreje.
• Iskoristiti ekonomsku i finansijsku krizu u svoju korist i prilagoditi se kako bi se  iskoristila šansa– Koreja se svakih 10 godina suočavala sa izazovima, ali je uspela da prilagodi ekonomiju i nastavi sa rastom, strateški analizirajući svoje snage i slabosti i ulažući u nauku i tehnologiju.
• Kontinuitet  u politici inovacija je jedan od ključnih elemenata razvoja – Korejska fondacija za inovacije je ove godine proslavila svoju pedesetu godišnjicu – a kontinuitet je omogućen zahvaljujući snažnoj podršci i finansiranju od strane Vlade(Inopolis finansira Ministarstvo za nauku i IKT – ukupan budžet u 2021. godini iznosio je 187 miliona dolara) i  profesionalnoj birokratiji(izgradnji institucija), koja je ostala stabilna iako su se vlade vremenom smenjivale.
• Podsticaji  su potpomogli rast ekosistema Grada nauke Daedeok – na osnovu posebnog zakona, samo privredna društva/instituti koji su deo Inopolisa mogu da ostvare pravo na poreske podsticaje, što je dodatno podstaklo privredna društva da se tamo presele (primera radi, omogućeno im je ostvarivanje olakšica za porez na dohodak i porez na dobit preduzeća u trajanju od 7 godina, kao i olakšica za porez na imovinu u trajanju od 10 godina, uz mogućnost prijavljivanja za programe istraživanja i razvoja). Celokupan sistem podržava razvoj ovih oblasti kako bi pomogao njihovom uspehu.
• Koreja je jedna od zemalja sa  najvećim ulaganjima u istraživanje i razvoj na svetu (5% BDP),pri čemu se odnos između privatnih i državnih ulaganja u istraživanje i razvoj tokom godina menjao u korist privatnog ulaganja, ali samo u meri u kojoj je industrija beležila rast. Koreja je proširila svoje tehnološke kapacitete tako što je obrazovala više istraživača, čiji broj je porastao sa 15 hiljada tokom šezdesetih godina na oko 500 hiljada danas.
• Komercijalizacija tehnologija  je prvi cilj svih državnih istraživačkih instituta (GRI) i univerziteta. Svaki državni istraživački institut ili univerzitet ima funkciju transfera tehnologije, istraživači imaju izuzetne podsticaje za komercijalizaciju (50% honorara ide istraživaču), neki instituti čak i plaćaju naknadu zarade u trajanju od godinu dana istraživaču koji želi da se oproba u komercijalizaciji, a ako komercijalizacija ne bude uspešna, istraživač može automatski da se vrati u instituciju u naredne 3 godine, odnosno 6 godina nakon izvršene evaluacije. Ako patent ne bude komercijalizovan u roku od 5 godina, institut mora besplatno da ga ustupi nekom korejskom privrednom društvu, što predstavlja dodatni podsticaj da se komercijalizacija izvrši što je pre moguće.
• Proučavanje  inovacione politike  i njena analiza predstavlja sastavni deo odlučivanja – inovaciona politika se studira na skoro svakom univerzitetu u Koreji, a postoje i brojni analitički centri za inovacionu politiku koji savetuju aktere u inovacionom ekosistemu. Pored toga, u okviru svih disciplina na univerzitetima postoje naučno-tehnološke teme, kao što je naučno novinarstvo, inovaciona politika, strategija budućnosti i slično. Svi delovi ekosistema imaju ulogu u ostvarivanju vizije.

Iako je inovacioni sistem Koreje razvijen, sa više od 15000 startapova, preko 200 investitora rizičnog kapitala i jakom naučnom bazom koja je kontinuirano građena tokom 50 godina, ipak se suočava sa nekoliko izazova koji su rezultat ubrzanog ekonomskog razvoja:

• Smanjeno interesovanje za preduzetništvo, kao i nauku, tehnologiju, inženjering i matematiku (STEM)– procenat mladih koji žele da pokrenu sopstveni biznis je veoma mali, a sve je manje i mladih koji se opredeljuju za studije iz oblasti nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike u poređenju s onima koji upisuju medicinu ili pravo.
• Velika ulaganja u istraživanje i razvoj nisu u korelaciji sa rezultatima istraživanja u smislu komercijalizacije, koja se smatra prosečnom, pa će biti uloženi dodatni napori u dalje unapređenje transfera tehnologije i komercijalizacije.
• Regionalne nejednakosti – visoka koncentracija u širem gradskom području Seula, gde živi jedna četvrtina ukupnog broja stanovnika i gde je koncentrisano 2/3 bankarstva i ulaganja u istraživanje i razvoj. Postoji velika razlika u ekonomskim standardima između Daedžeona i Seula i ostalih regiona, zbog čega je Vlada uvela nove inovacione politike za suzbijanje regionalnih nejednakosti (regionalne strateške industrije i niz organizacija za regionalnu podršku: tehnološki parkovi, inovativni gradovi itd.).
• Socijalni izazovi koje sa sobom donosi ubrzan ekonomski rast – povećane cene stanovanja i društvena izolacija utiču na blagostanje ljudi, naročito mladih.
  Primer Koreje na najbolji način dokazuje moć ulaganja u nauku i tehnologiju i uticaj koji to može da ima na ekonomski razvoj. Kao rezultat toga, Koreja je jedina zemlja na svetu koja je od primaoca pomoći postala donator, što predstavlja istinsku inspiraciju za sve zemlje u razvoju širom sveta.