Podaci o broju ljudi koji godišnje napuste Srbiju, naročito mladih, upozoravaju da su sve inicijative koje imaju za cilj sprečavanje odliva mozgova prioritetne. Uključujući i povratak naših u Srbiju.

Vuk Vujović jedan je od onih koji su nakon završetka studija otišli u inostranstvo, otpočeli karijere, a onda se odlučili na povratak i da u Srbiji razvijaju svoje biznise. Nije jedini, i treba ukazati na takve primere.

Sa svojim startapom V3 Robotics, Vuk se zajednici NTP Beograd pridružio prošle godine. Rade na razvoju autonomnog robotskog sistema za poljoprivrednu proizvodnju. Na našu inicijativu, sa zajednicom deli motive koji su ga vratili u Srbiju i okrenuli tehnološkom preduzetništvu.

Razvojni put

Nakon završenih osnovnih studija na ETF-u, Vuk je radio praksu i diplomski rad pri Centru za robotiku Insitituta Mihajlo Pupin što je bio i njegov prvi formalni i akademski korak u robotiku. Da bi dodatno obogatio svoje znanje upisuje master program na ETH Zurich u Švajcarskoj, a master rad na temu robota i veštačke inteligencije koja dizajnira i analizira rad novoosmišljenog robota (terminatora za početnike), završava na Kembridžu. Prva iskustva u industriji stekao je ponovo u Švajcarskoj radeći kompjutersku viziju za sportski TV prenos u Vizrt AG. Putovao je svetom i gledao kako se posluje u različitim zemljama.

– Kad sam skupio dovoljno iskustva i znanja, shvatio sam da je možda vreme da doprinesem nazad društvu.

Šta te je motivisalo za povratak u Srbiju i da ovde razvijaš svoj startap?

– Izbor toga da se vratim i ovde pokrenem startap je imao tri dela. Lični, da budem blizu porodice, prijatelja i saradnika sa kojima sam krenuo u robotiku. Zatim, društveno-odgovorni jer sam tokom osnovnih studija na ETF-u sarađivao sa školom programiranja za decu System Pro i video koliko ima potencijala u novim generacijama i hteo da ponudim opciju da rade interesantne stvari i u Srbiji, da ne moraju da odlaze iz Srbije ako ne žele.

Treći je poslovna perspektiva. Srbija ima retku poziciju što se tiče hardverskog startapa, jer imamo raznolike i umerene carinske stope sa zemljama koje proizvode osnovne materijale sa istoka, ali i modernu elektroniku sa zapada. To omogućava, uz razvoj teretnog i tranzitnog saobraćaja (aerodromi, novi autoputevi), da se smanje troškovi hardverskog dela proizvodnje. Osim toga, naši inženjeri su polako sticali iskustva u modernim tehnologijama kroz rad za strane firme, pa dakle imamo i radnu snagu koja može da cilja inovativna tehnička rešenja. Loša strana je nedostatak finansijske podrške na nivou koji to nudi Silikonska dolina i slični, ali tu smatram da je to pitanje i poslovne inovativnosti.

Koji su po povratku bili prvi koraci kako bi se povezao sa lokalnom startap zajednicom i stvorio mrežu podrške?

– Mislim da je to nekako došlo i ranije, imam dosta prijatelja koji su imali svoje startape, prodali ih ili još posluju i/ili savetuju druge. Tako da sam bio u tom okruženju i ranije, ali sam se radovao da se povežem sa NTP-om ne bih li ojačao tu mrežu i struktuirao je.

Kako je nastala ideja o V3 Robotics ? U kojoj fazi razvoja se nalazite i koje su ključne tehnološke inovacije koje vaš robot donosi?

– Nastala je još pre par godina, uoči pandemije, kada sam istraživao kako da gomilu malih robota koje sam pravio kod kuće posle posla uposlim i pretvorim u vrednost koju mogu da podelim sa drugima. Otišao sam na sajam poljoprivrednih mašina u Hanoveru i uočio da u toj nama kritičnoj industriji nedostaje modernih tehnologija koje bi mogle da olakšaju veću proizvodnju organske i zdrave hrane. I eto, to je bio početak. Sama firma je osnovana kasnije, nakon što smo dobili grant Inovacionog Fonda na konkursu SmartStart. To je bila kapisla da se ideja pretvara u posao, i zahvaljujući tim sredstvima i mentorskoj podršci koju su pružili napredujemo brže nego ranije planirano. Trenutno smo u fazi razvoja MVPa, što bi u našem slučaju bio robot za automatsko čišćenje korova između redova povrtarskih i sličnih zasada, ali i unutar redova tj između samih biljaka. Smatramo, a i poljoprivrednici se slažu da će ovim sistemom značajno smanjiti troškove i povećati kvalitet proizvoda. Tehnološki sistem spaja najnovije tehnologije veštačke inteligencije, robotike i automatizacije i stavlja ih u službu osnovnih potreba svakog poljoprivrednika.

Kako trenutno izgleda tim okupljen oko startapa?

– Tim je veoma raznolik i fluidan, jer se interesovanje za saradnju stalno širi, te je veliki izazov koordinisati sve. Imamo konsultanate, savetnike, poljoprivredne eksperte i tako pokrivamo potrebe razvoja na ovom početku kroz sve moguće resurse.

Koje specifičnosti tržišta u Srbiji smatraš izazovnim, a koje prilikama za razvoj startapa?

– Dve koje se meni ističu su nivo poverenja tj upoznatosti sa tehnologijom i naravno isplativost u poslovnim modelima koje poljoprivrednici imaju. Prva je očigledna, i zapravo je izazov i van Srbije u manjoj ili većoj meri, a druga zahteva dobro razumevanje poslovanja mušterije, s obzirom da je ovo B2B vrsta posla.

Prilike stoje podjednako na drugom tasu, poput brzog i lakog pristupa poljoprivrednicima: od pijace do lokalnih poljoprivrednih dobara. Druga veoma bitna stvar je i to što u Srbiji se od skorije pojavila organska proizvodnja, kao i porast potrebe za radnom snagom na tim poljima. To daje poljoprivrednike koji aktivno traže rešenja – ono što svaka firma koja ih nudi voli.

Kako bi uporedio sličnosti i razlike u poslovnim praksama između Švajcarske i Srbije? Šta možemo da naučimo od zemlje koja je lider u inovacijama?

– Uh, teško pitanje, mislim da ima par različitih faktora. Jedan je na strani pristupa poslu, gde je ozbiljnost u poslovanju ono što kod nas nedostaje malo, tj ta dugoročna vizija i posvećenost definisanom planu. Ljudi u Švajcarskoj veoma ozbiljno shvataju vreme na poslu, i posvećeni su organizovanju tog vremena i praćenju u taktu. Što se inovacija tiče, mislim da je model koji Naučno- tehnološki park Beograd nudi dobar primer onoga što se nudi tamo i na univerzitetu i van njega. A to je baš to okruženje, savetovanje, edukacija i podrška u ranoj fazi razvijanja ideja. Takođe, što je veoma velika razlika je to što inovacije uglavnom dolaze sa ETH Zurich ili EPFL, gde sam fakultet investira u inovacije i svesrdno ih podržava.

U kojoj meri ti internacionalno iskustvo pomaže i možeš ga iskoristiti u globalnoj ekspanziji startapa?

– Za sada ne pomaže jer hardverski startapi su malo sporiji u stizanju do globalne ekspanzije, ali su moje internacionalne veze već zainteresovane, delom firme koje bi mogle da pruže logističku, tehničku i legalnu podršku. Mislim da je najbitnije tu iskustvo u radu i saradnji sa različitim kulturama koje omogućava brz prodor do kvalitetnog razgovora.

Kakvi su planovi za 2024?

– Uz rizik da zvučim kao kliše: rast, rast i samo rast! Kako smo tek završili prvu verziju MVPa, ove godine čeka nas testiranje i validiranje same mašine pred potencijalnim mušterijama i zainteresovanim partnerima.