sr Pon - Pet 09:00 - 17:00 office@ntpark.rs 011/3370-951

Zašto nema više žena-pokretača startapova? – Dobra poslovna ideja „razlika koja pravi razliku“

Da li su za veći broj žena pokretača startapa presudne finansije, motivacija, dobra poslovna ideja, veće razumevanje okruženja ili balans privatnog i poslovnog?

Rezultati istraživanja objavljenog početkom 2020. godine u Srbiji pokazuju da od ukupnog broja startap osnivača u Beogradu i Novom Sadu, tek manje od 15% čine žene!
U nastojanju da se dođe do preciznije analize i odgovora kako ovu strukturu učiniti rodno uravnoteženijom i podstaći veće učešće žena u inovacionom sektoru u Srbiji, u okviru projekta Tehnopark Srbija 2-Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova (koji podržava Vlada Švajcarske a sprovodi Naučno-tehnološki park Beograd), sprovedeno je opsežno istraživanje o rodnoj analizi. Tokom jula i avgusta 2020. pripadnice ženskog pola koje su već pokrenule svoje startapove sa jedne, i studentkinje (sa tehničkih i srodnih fakulteta) i istraživačice (sa instituta i fakulteta) sa druge strane, otvoreno su govorile o tome šta ih motiviše ili demotiviše, te šta one vide kao prepreke kada je pokretanje startapa u pitanju.

Za početak – ohrabrujuća poruka. Većina anketiranih studentkinja (78%) i nešto manje od polovine anketiranih istraživačica (41,3%) razmišlja o pokretanju svog startapa! Da takav korak i naprave, međutim, u najvećoj meri ih demotiviše to što smatraju da nemaju dovoljno iskustva i da nisu dovoljno odlučne (studentkinje), kao i to što se plaše neizvesnosti (istraživačice).

I studentkinje i istraživačice najčešće pokreće: potreba za nezavisnošću i autonomijom (kod 97,6% studentkinja i 65,4% istraživačica), potreba za samoostvarenjem i ličnim razvojem (kod 90,3% studentkinja i 82,7% istraživačica), to što u pokretanju startapa vide mogućnost da ostvare prihode koji im omogućavaju život van zone siromaštva (kod 87,8% studentkinja i 69% istraživačica) i što mogu prethodno znanje i iskustvo da iskoriste za sticanje većih prihoda (kod 85,4% studentkinja i 75,8% istraživačica).

U istoj meri, i studentkinje i istraživačice motiviše potreba za fleksibilnim radnim vremenom i to što smatraju da tako mogu na bolji način da kontrolišu sopstvenu sudbinu (kod 85,4% studentkinja i 65,4% istraživačica).

 

Za žene koje su pokrenule startap najvažnije je to što su imale dobru poslovnu ideju (80% ispitanica), kao i potreba za samoostvarenjem i ličnim razvojem (73,3%).

Izgleda da je upravo dobra poslovna ideja “razlika koja pravi razliku”. Kako kaže jedna od ispitanica:  “Imala sam dobru ideju koja je zaživela sa minimumom uloženog novca i fantastično odabrane suosnivače. Suosnivači moje kompanije su profesionalno podeljeni tako da pokrivaju najvažnije aspekte našeg poslovanja” .

Ipak, dok je za žene-pokretače startapova dobra poslovna ideja motivišući faktor broj jedan, studentkinje i istraživačice ga ne svrstavaju ni među prvih sedam.

Žene-pokretači startapova se suočavaju sa više izazova nego muškarci

Više od polovine ispitanica (75,8% istraživačica, 68,2% studentkinja i 53,3% žena-pokretača startapova) smatra da se žene-pokretači startapova suočavaju sa više izazova/barijera nego muškarci.

Prilikom anketiranja, ispitanicama je ponuđeno da se izjasne o 11 različitih izjava koje opisuju potencijalne barijere sa kojima se suočavaju žene prilikom pokretanja startapa. Više od polovine studentkinja i istraživačica saglasno je sa 9 od njih, dok je više od polovine žena-pokretača startapova saglasno sa samo 3 od ponuđenih 11 izjava, i to: nedostatak poreskih olakšica za žene-preduzetnice; usklađivanje porodice i biznisa; te to što se u našoj kulturi uglavnom muškarac vidi kao preduzetnik.

Interesantan primer je izjava koja se odnosi na izraženo oklevanje kadrova muškog pola da se zaposle kod žena preduzetnica. Više od polovine i studentkinja (65,8%) i istraživačica (58,5%) smatra da je to barijera sa kojom se suočavaju žene u preduzetništvu, dok  sa tom izjavom nije saglasna nijedna od žena pokretača startapova (one čak navode da se sa takvim problemima nikada nisu susretale).

Čini se da je još jedna “razlika koja pravi razliku” to što studentkinje i istraživačice vide mnogo više ograničenja nego žene koje već vode svoje startapove.

Kako povećati broj startapova pokrenutih od strane žena?

Odgovarajući na ovo pitanje, za studentkinje je najvažniji razvoj ženskog samopouzdanja i percepcija mogućnosti još kroz školski sistem ( 63,3%), a potom sledi poboljšanje infrastrukture koja omogućava balans između biznisa i porodice/domaćinstva (za 51,2%).

Za istraživačice je poboljšanje uslova koji omogućavaju balans između biznisa i porodice/domaćinstva presudan(za 82,8%), nakon čega sledi finansijska podrška (za 58,6%).

Među ženama koje imaju svoj startap najveći broj ispitanica (93,3%) navodi da su se prilikom pokretanja startapa suočile sa nedostatkom finansijskih sredstava, a onda i nedostatkom iskustva u oblasti poslovanja (53,3%) i nedovoljno znanja o vođenju biznisa (53,3%).
“Bila sam na brojnim obukama iz oblasti poslovanja i vođenja biznisa, finansijska sredstva sam obezbedila kroz učešće u različitim programima koji podržavaju startape. Još nemam slobodno vreme, to ograničenje nisam uspela da prevaziđem”, navodi jedna od ispitanica.

Prilikom opisivanja načina prevazilaženja ograničenja, ispitanice najčešće navode učenje, naročito iz iskustva drugih, zatim kroz obuke, čitanje i sl, kao i izbor suosnivača.

“Učenjem, učenjem i samo učenjem od drugih uspešnih/neuspešnih osnivača, analiziranjem konkurencije, čitanjem knjiga i naravno građenjem svog biznisa – tako se najbolje uči.”

Šta bi onda bili najvažniji faktori koji mogu da doprinesu poboljšanju perspektive ženskog preduzetništva Za žene-pokretače startapova to su: finansijska podrška (80%), poboljšanje infrastrukture koja omogućava balans između biznisa i porodice (domaćinstva) (73,3%) i poboljšanje poreskog sistema i olakšice za žene preduzetnice (60%).

Uzimajući u obzir prethodno navedeno, ključna “razlika koja pravi razliku” mogla bi zapravo ležati u pronalaženju inovativnih rešenja koja doprinose poboljšanju infrastrukture koja omogućava balans između biznisa i porodice. Možda baš u tome neka od studentkinja, istraživačica ili bilo koja druga žena, pronađe priliku za razvoj biznis modela i pokretanje svog startapa.

Autor:
Snežana Selaković, konsultantkinja i vlasnica Agencije za poslovni konsalting i upravljanje projektima EFFECTIVE TIME BEOGRAD

* Nalazi koji su predstavljeni su deo rodne studije/analize koja je izrađena u okviru projekta “Tehnopark Srbija 2 – podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova” kojim Vlada Konfederacije Švajcarske podržava dalji razvoj inovacija i širenje mreže naučno-tehnoloških parkova u Srbiji, a sprovodi NTP Beograd. Cilj analize bio je da se utvrdi rodna zastupljenost u sektoru inovacija i predlože adekvatne mere za podsticanja većeg učešća žena u inovacionom sektoru u Srbiji.