Kако да заштитите жиг у Kини и Америци? - Naučno-tehnološki park Beograd

Kako da zaštitite žig u Kini i Americi?

U razvoju inovativnih proizvoda i usluga startap kompanije usmerene su na svetsko tržište, a u svom globalnom proboju moraju ispuniti i prilagoditi se različitim uslovima i okolnostima, počev od standarda kvaliteta, upoznavanja kulture poslovanja, pronalaženja načina za distribuciju roba i usluga, pa sve do – zaštite brenda.

Kao kompaniju, na potonji uslov vas  ne obavezuju pisani zakoni, već neformalna, tržišna pravila. Jer, ukoliko ne zaštitite svoje ime i proizvode, vaše poslovanje može trpeti ozbiljne posledice. Primera radi, može se desiti da neko od konkurenata preuzme čitav identitet vašeg brenda i u svoje ime zaštiti ono što čini core vašeg biznisa, pa čak i logo kojim se na tržištu predstavljate.

Ovo se međutim može sprečiti zaštitom žiga. Detaljne informacije o tome kako zaštititi žig na tržištima dve najveće svetske ekonomije podelili su advokati sa 20+ godina iskustva u oblasti zaštite intelektualne svojine – Ling Zhao i John Moetteli na webinar-u „Zaštita žiga u Kini i Americi“ koji je Naučno-tehnološki park Beograd organizovao za sve inovativne kompanije, u saradnji sa Švajcarskim institutom za intelektualnu svojinu, u okviru projekta Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova koji sprovodi uz podršku Vlade Švajcarske.
U nastavku vam donosimo ključne takeaways sa webinara.

Osnovne smernice

Ako pođemo od pretpostavke da ste već zaštitili žig u svojoj zemlji, u slučaju Srbije – u Zavodu za intelektualnu svojinu, pred vama su dva načina da proširite tu zaštitu i na inostrana tržišta.

Prvi je podnošenje prijave za međunarodnu registraciju žiga, po Madridskom sistemu. Ovaj sistem vam omogućava da jednom prijavom, preko Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, proširite pravo vašeg žiga na druge države. Taj žig mora biti isti kao i onaj koji je registrovan nacionalno.

Rok za njeno razmatranje je između 12 i 18 meseci. To je jednostavniji metod zaštite budući da se prijava za sve zemlje obuhvaćene ovim sistemom podnosi jednom organu, u našoj zemlji, na francuskom jeziku za koji nije teško naći prevodioca. Njegova prednost je i činjenica da se, budući da Srbija spada u zemlje u razvoju, u ovom postupku njenim kompanijama naplaćuju za 40% niže takse nego razvijenim zemljama.

No, postoji još jedna opcija – da kompanija koja želi da posluje na tržištu neke zemlje podnese zahtev za registraciju direktno njenom organu nadležnom za zaštitu intelektualne svojine.

Zaštita žiga koja se dobija na ova dva načina važi 10 godina i može se produžavati neograničen broj puta.

Zaštita žiga na kineskom tržištu

Konkretne savete o registraciji žiga na kineskom tržištu na webinar-u je podelila Ling Zhao, zamenica direktora u međunarodnom odeljenju za žigove u CCPIT Patent and Trademark Law Office China, kojoj je China Trademark Association 2019. dodelila nagradu za najboljeg advokata u ovoj oblasti.

Svima koji planiraju izvoz u Kinu ona preporučuje da što pre tamo zaštite svoj žig, zato što u najmnogoljudnijoj zemlji sveta važi pravilo „ko prvi podnese zahtev – žig pripada njemu“. Drugim rečima, ako zahtev za zaštitu žiga podnesu dve firme čiji se brend isto zove i pripada istoj privrednoj delatnosti, biće usvojen zahtev kompanije koja je prva aplicirala.

Zahtev za registraciju se može podneti i po Madridskom sistemu i na nacionalnom nivou. Kada se to čini direktno kod Kineske nacionalne uprave za intelektualnu svojinu (China National Intellectual Property Administration – CNIPA), prosečno vreme potrebno da se obradi zahtev je četiri meseca, što je znatno kraće od rokova koje za međunarodni žig postavlja Madridski sistem. Podnosilac zahteva bi trebalo da odredi svog predstavnika u toj zemlji, ali ne mora nužno imati advokata.

Advokat se međutim angažuje ako CNIPAodbije ovaj zahtev, kako bi, posle otklanjanja razloga zbog kojih je aplikant odbijen, podneo žalbu. Do odbijanja inače može doći iz više razloga ali najčešće je to postojanje istih takvih žigova u istim oblastima privrede ili kršenje pravila kao što su ona da se u žigu ne smeju koristiti ime, zastava, grb i obeležja druge države, osim ukoliko se ne dobije njeno odobrenje. Isto važi i za imena slavnih ličnosti i za poznate svetske organizacije i njihove simbole. Takođe, nije dozvoljeno upotrebljavati geografske odrednice, sadržaje koji se smatraju nemoralnim i sadržaje koji kupce mogu dovesti u zabludu.

Prilikom podnošenja zahteva za registraciju žiga važno je i pravilno klasifikovati svoju delatnost. U ovoj zemlji je na snazi Međunarodna klasifikacija roba i usluga, koja se sastoji od 45 klasa roba i usluga, koje imaju svoje potklase. Iako to više košta, za kompanije je veoma važno da zaštite svoj žig u više klasa, odnosno u svim onim delatnostima kojima se bave, jer bi u suprotnom neko mogao upotrebiti njihovo ime u sličnoj privrednoj grani. Cena podnošenja zahteva za zaštitu žiga, direktno u Kini, u jednoj klasi je oko 300 evra.

Prevođenje na kineski jezik

Strane kompanije često registruju svoj grb na kineskom tržištu na dva jezika – na onom na kojem je naziv njihovog brenda i na kineskom. Razlog tome je činjenica da će kineski potrošači lakše pročitati ime nekog brenda ako je napisano na njihovom jeziku.

Ali kako imena zapadnih kompanija prevesti na kineski? Uz pomoć stručnjaka, koji će novi termin sastaviti od kineskih reči koje se izgovaraju slično kao slogovi te kompanije ili brenda. Tako se na primer švedska kompanija “Saab” na kineskom izgovara kao “Sa Bo”, pri čemu “Sa” znači “prezime” a “Bo” znači “izdašno”. Najbolje bi bilo da značenje nove kovanice asocira na brend koji ona predstavlja ali ponekad je to teško postići. No, važnije od značenja novog naziva je da kombinacija kineskih reči za koju se neka kompanija odlučila prethodno nije zaštićena od strane neke druge firme.

Zaštita žiga na američkom tržištu

Kao i na kineskom i na većini ostalih tržišta, i na američkom je moguće zaštititi gotovo sve što karakteriše jedan brend, pa čak i specifičan miris, kaže John Mpetteli, američki advokat, partner u Da Vinci Partners i nekadašnji NASA inženjer koji je više od 20 godina specijalizovan za intelektualnu svojinu.

U ovoj zemlji vlasništvo nad žigom se stiče na pomenuta dva načina (podnošenjem prijave za međunarodnu ili za nacionalnu registraciju žiga), ali postoje neke razlike u odnosu na Kinu. Naime, u SAD je važno dokazati da ste taj žig koristili u dosadašnjem poslovanju. Ukoliko to nije slučaj, podnosilac mora dati pisanu izjavu kojom u dobroj veri iskazuje nameru da koristi žig.

Zahtev za registraciju na nacionalnom nivou se podnosi Američkoj kancelariji za patente i žigove (U.S. Patent and Trademark Office), koja zatim proverava da li podnosilac ispunjava sve tražene kriterijume. Jedan od tih kriterijuma je da kompanija zaista nastupa pod tim imenom i brendom, odnosno da ga je koristila i pre apliciranja. Ostali su da ne sme upotrebljavati imena drugih ljudi bez njihove dozvole, a posebno slavnih osoba, kao i državne simbole i oznake, zatim vulgarne ili omalovažavajuće fraze i izraze, sadržaje koji kupce mogu dovesti u zabludu i sl. Da bi se žig zaštitio nije dovoljno da budu ispunjeni samo ovi uslovi, već i da nema “opozicije”, odnosno protivljenja drugih kompanija koje imaju slične žigove.

Moetteli savetuje sve kompanije koje su zainteresovane za izvoz na američko tržište da pre apliciranja za žig istraže da li na njemu već postoji zaštićen naziv kao njihov, kako ne bi gubile novac u nepotrebnim procedurama. Za ovu vrstu pretraga nije potrebno angažovati profesionalce, to mogu učiniti i sami vlasnici privrednih društava. Ali ono za šta im je potreban advokat je podnošenje prijave. Cene ovog postupka su slične kao i u Kini – oko 300 dolara po klasi plus naknada za advokate, koja može iznositi od 300 do 1.500 dolara.

Ove naknade možda na prvi pogled deluju kao izlišni troškovi, ali treba imati u vidu da mnogo više košta gubljenje poslovne reputacije, pa čak i celog tržišta, iz razloga koji je mogao biti predupređen.

Ako razmatrate širenje na druga tržišta, dakle, imajte u vidu da vas, osim poslovnih šansi, na njima čekaju i pojedini izazovi. One sa zaštitom žiga moguće je vrlo jednostavno prevazići – podnošenjem prijave za registraciju žiga na međunarodnom ili na nacionalnom nivou. U ovom tekstu, upoznali smo vas sa osnovama za zaštitu žiga na tržištima dve najveće svetske ekonomije, ceo webinar „Zaštita žiga u Kini i Americi“ dostupan je na  YouTube kanalu NTP Beograd, gde ćete pronaći i više pojedinosti.