6 ključnih koraka da zaštitite poslovnu tajnu

Neke od nauspešnijih svetskih kompanija svoj uspeh duguju poslovnoj tajni – poput čuvenog recepta za Coca-Cola-u, Google Search  algoritma ili recepta za McDonalds Big Mac sos. Zaštita poslovne tajne i čuvanje od konkurenata može biti od presudnog značaja za uspeh poslovanja.

To ćemo videti i u narednim redovima.

Šta je to poslovna tajna?

Ajde najpre da definišemo šta sve poslovna tajna podrazumeva.

Prema novom Zakonu o zaštiti poslovne tajne, koji je u stupio na snagu pre nešto više od godinu dana (05.06.2021. godine), poslovnom tajnom se smatraju informacije koje ispunjavaju sledeće uslove:
– predstavljaju tajnu jer nisu u celini ili u pogledu strukture i skupa njihovih sastavnih delova opšte poznate ili lako dostupne licima koja u okviru svojih aktivnosti uobičajeno dolaze u kontakt sa takvom vrstom informacija,
– imaju komercijalnu vrednost jer predstavljaju tajnu,
– lice koje ih zakonito kontroliše je u datim okolnostima preduzelo razumne mere kako bi sačuvalo njihovu tajnost.

Govoreći jezikom prakse, poslovnom tajnom mogu se smatrati: proizvodni procesi, podaci o farmaceutskim testovima, dizajn i crteži kompjuterskih programa i komercijalne informacije kao što su metode distribucije, lista dobavljača i klijenata i strategije oglašavanja, poslovni i finansijski planovi, recepti, arhitektonski crteži, formule ili neka prava intelektualne svojine.

Suština poslovne tajne je zaštita informacije koja ima komercijalni značaj i vrednost na tržištu, i nepoznata je javnosti, pa njen vlasnik, što može biti recimo i startap, ima interes da je zaštiti.

Kako zaštititi poslovnu tajnu?

1) Prvi korak bio bi da identifikujete koje su to informacije u kompaniji koje imaju određenu komercijalnu vrednost, upravo zato što nisu poznate javnosti. Npr. lista klijenata sa imenima, prezimenima, datumima rođenja i hobijima njihovih direktora;

2) Napravite interni akt, kojim ćete propisati koja lica u okviru vašeg privrednog društva smeju da rukuju sa poverljivim informacijama i na koji način. Npr. detaljan plan marketinške kampanje za lansiranje novog proizvoda na tržište biće dostupan samo marketing timu i COO neke kompanije i to samo u prostorijama kompanije.

3) Obeležavajte sva dokumenta koja u sebi sadrže informacije koje predstavljalju poslovnu tajnu sa: “Strogo poverljivo”, “Poslovna tajna” ili npr. utisnutim žigovima kompanije sa natpisom “Vlasništvo kompanije”.

4) Ugovori o poverljvosti ili Non-disclosure agreement (NDA). Ove ugovore zaključite sa svim zaposlenima u kompaniji (ili inkorporirajte odredbu o zaštiti poslovne tajne u Ugovore o radu), kao i svim licima koja potencijalno mogu doći u posed vaše poslovne tajne poput poslovnih partnera, spoljnih saradnika, konsultanata, dobavljača, klijenta i sl.

U ovakvim ugovorima najčešće se sve informacije koje postoje u/ili u vezi sa kompanijom označavaju generalno kao poslovna tajna, što je velika greška. Što je opštija i sveobuhvatnija identifikacija informacija koje se smatraju poslovnom tajnom, veća je verovatnoča da će sud utvrditi da je identifikacija onoga što je zaista poslovna tajna nedovoljna ili neprecizno definisana.

U ovim Ugovorima stoga, uvek unapred definište iznos naknade štete, da bi ste sutra, u eventualnom sudskom postupku, izbegli dugotrajno i skupo dokazivanje kolika je šteta zaista nastala.

5) Uspostavite mere zaštite poslovne tajne u svojoj kompaniji:

– Za startape i manja privredna društva to mogu biti recimo fioke koje se zaključavaju ili folderi na Drive-u ili računaru koji su zaštićeni lozinkom, koja je poznata samo određenom broju ljudi;
– Menjajte pristupne šifre na računarima i email-ovima s vremena na vreme;
– Ograničite broj ljudi koji imaju pristup dokumentima koji u sebi sadrže poslovne tajne;
– Vodite računa da prilikom odlaska zaposlenih iz kompanije, iste izlogujete iz sistema ili im ukinete pristup svim poverljvim dokumentima.

6) Edukujte svoje zaposlene i poslovne saradnike o svim napred navedenim tačkama.

Zašto zaštititi poslovnu tajne

Benefite zaštite poslovne tajne najbolje ćemo pedstaviti kroz primer.

Sa vrednošću brenda od 56 milijardi dolara, Coca-Cola je 6. najvredniji brend na svetu prema Forbs Magazinu i jedna je od bestselling kompanija za proizvodnju gaziranih bezalkoholnih pića današnjice.  Džon Pemberton, pronalazač lekova i zavisnik od morfijuma, stvorio je formulu Coca-Cola-e krajem 19. veka, ali je tek biznismen Asa Grigs Candler, sa svojim inovativim idejama i marketinškim taktikama doveo do toga da Coca-Cola dominira svetskom industrijom pića tokom 20. veka.

Strogo čuvan recept, koji je proizveo prepoznatljivo i osvežavajuće bezalkoholno piće, pretvorio je Coca-Cola-u u kompaniju od milijardu dolara, a celokupno poslovanje ove kompanije usredsređeno je na njenu jedinstvenu recepturu. Stoga je kompanija uložila ogroman trud da ovaj recept zadrži u tajnosti i do sada je to jedna od najbolje čuvanih tajni u poslovnom svetu.

Kako su to postigli? Umesto da aplicira za patent i tako zaštiti svoje poslovne interese, komapnija se odlučila za zaštitu poslovne tajne, recept svog proizvoda čuva kao tajnu, kako bi sačuvala svoju prednost nad konkurentima. I upravo na ovoj briljantnoj ideji izgrađeno je bogatstvo kompanije.

Kroz godine, Coca-Cola i dalje ulaže ogroman trud da zadrži formulu u tajnosti. Jedna glasina kaže da samo dva rukovodioca Coca-Cola-e znaju tajnu formulu napitka u isto vreme, tako da svaki zna samo polovinu, i nije im dozvoljeno da putuju istim avionom. Trenutno se receptura Coca-Cola-e čuva u posebno dizajniranom sefu u sedištu kompanije u Atlanti, USA.

Velika kontroverza dogodila se 2006. godine kada su neki od zaposlenih pokušali da konkurentskoj kompaniji PepsiCo prodaju tajne tj. recepturu i uzorak novog Coca-Cola proizvoda u razvoju. Na sreću, PepsiCo je odmah obavestio Coca-Cola-u o kršenju, a kasnije i FBI. Nakon istrage uhapšene su tri osobe u vezi sa odavanjem poslovne tajne.

– Iako je za sve nas teško da prihvatimo kršenje poverenja, ono naglašava i odgovornost svakog među nama da bude oprezan u zaštiti naših poslovnih tajni. Informacije su žila kucavica kompanije – rekao je nakon ovog incidenta izvršni direktor Coca-Cola-e, Neville Isdell.

Kazne za kršenje poslovne tajne

Povreda strogog čuvanja poslovnih tajni će uvek biti. Dešava se, videli smo, i jednoj Coca-Cola-i.

Prema srpskom zakonodavstvu, protiv lica koje je povredilo poslovnu tajnu, koje je znalo ili je moralo da zna da učestvuje u nezakonitom pribavljanju, korišćenju ili otkrivanju poslovne tajne, držalac poslovne tajne može tužbom da zahteva naknadu štete prema opštim pravilima o naknadi štete, tj. prema ugovorenoj naknadi štete iz NDA ili prema stvarno utvrđenoj šteti koja bi se dokazivala u sudskom postupku.

Novi Zakon predviđa i kaznene odredbe za privredni prestup i to:

1) Za privredno društvo koje nezakonito pribavi, koristi ili otkrije poslovnu tajnu predviđena je kazna u iznosu od 100.000 do 3.000.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu iznos od 50.000 do 200.000 dinara;
2) Preduzetnik može biti kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara;
3) a fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 150.000 dinara.

Sledeći put kada negde ugledate Coca-Cola-u, setite se da milioni ljudi širom sveta ne uživaju samo u njenom ukusu, veći u tajni koja je žila kucavica kompanije, strogo čuvanoj više od jednog veka. Možda to bude i dodatni motiv da još jednom razmislite da li ste uradili sve što je do vas da zaštitite poslovne tajne od važnosti za razvoj vašeg biznisa.

Autor teksta: Jovana Joksimović, advokat, i IP officer u NTP Beograd