Три ствари које би сваки стартап требало да пита VC фонд, и зашто - Naučno-tehnološki park Beograd

Tri stvari koje bi svaki startap trebalo da pita VC fond, i zašto

Prema State of Venture izveštaju CB Insights, tokom Q2 2022 108.5 biliona dolara VC investicija je podignuto kroz 7.651 deal-ova, što predstavlja najveći kvartalni procentualni pad u deal-ovima u deceniji. Poređenja radi, u Q2 2021 podignuto je 152 biliona dolara kroz 8,161 deal.

Za startap osnivače je sada više nego ranije otežan proces prikupljanja investicija, što zbog smanjene investicione aktivnosti fondova usled ekonomskog rolerkostera koji izaziva inflacija, ratovi, klimatske promene i recesija (mnogi fondovi su se okrenuli follow on investicijama u postojeći portfolio), što zbog nedovoljnog razumevanja kako VC tržište uopšte funkcioniše.

Ovde ćemo delom približiti drugi razlog.

Šta bi startap trebalo da zna o svakom VC fondu

Pre nego uđe u pregovore sa investitorom, startap bi trebalo da zna osnovne informacije o VC fondu koje će mu pomoći da razume poziciju, nameru i mogućnosti investitora da uloži u određeni startap.

Ovo su tri pitanja koja bi svaki startap trebalo da postavi VC fondu:

  • U kojoj godini poslovanja je vaš fond trenutno?
  • Koji deo fonda je već alociran kroz investicije?
  • Da li radite follow on runde?

Evo i zašto je ovo važno.

Većina fondova radi u rasponu od 10 godina

Većina VC fondova je operativna u periodu od 10 godina. To znači da u periodu od 10 godina fond investira u startape i očekuje return on investment do kraja tog perioda. VC fondovi povrat investicije očekuju u periodu od 5 do 7 godina od momenta investiranja u startap. Upravo zato je za startap važno da zna da fondovi aktivno investiraju uglavnom u prvih 3 do 5 godina postojanja fonda, dok je ostatak perioda namenjen praćenju portfolio startapa i exit-u.

Alociranost ukupnog fonda

Većina VC-jeva napravi početnu investiciju i „rezerviše“ dodatna sredstva da bi zadržali svoju poziciju u cap table-u u budućim rundama ili da bi pomogla startapu sa bridge random ukoliko se nađe u problemu. Ove rezerve se obično kreću 40-60% fonda, u zavisnosti od veličine fonda odnosno veličine tiketa. Ukoliko uzmemo primer fonda od $100 miliona, pojednostavljena matematika bi izgledala ovako:

  • 10% ide na managment fee,
  • 30-50% ide na inicijalne tikete u nove investicije,
  • 40-60% su rezerve za naredne runde u uspešne startape iz postojećeg portfolija (upoznajte se sa terminom dry powder).

Ovo znači da svega $30 miliona zapravo ide na jedinstvene deal-ove. Ukoliko je fond već alocirao značajan deo svojih sredstava (usko povezano sa razlogom iznad), vrlo je verovatno da nije otvoren za nove investicije.

Follow on investicije i network

Ozbiljniji fondovi uglavnom rade follow on investicije. I ne samo to – već u momentu investiranja u startap, ovakvi fondovi imaju na umu koji fond bi bio zainteresovan da uđe u narednoj rundi. Zato je važno da u svojoj rundi imate VC koji vam može doneti vrednost u daljem rastu svojom mrežom.

Kako pristupiti VC fondovima?

Za kraj, da vidimo kako najefikasnije pristupiti fondovima.

Svaki sastanak sa investitorom je učenje. Investitori postavljaju pitanja koja ne očekujete, često daju feedback ili dele šta ih zabrinjava u vezi sa vašim biznisom. Kako bi stupili u kontakt sa onim fondovima koji vam kao startapu mogu doneti najveću vrednost, dobra praksa za startape je da kreiraju listu fondova kojima žele da priđu i da ih u okviru te liste podele u 3 grupe:

Crvena grupa – fondovi za koje vam je najmanje stalo da ulože u vas.
Njima treba prvo prići, jer je ovo dobar način da dobijete feedback, unapredite vaš pitch i steknete iskustvo razgovora sa VC-jevima
Žuta grupa – fondovi za koje smatrate da bi bilo dobro da ulože u vas.
To je druga grupa kojoj startap prilazi, sa prethodnim iskustvom pitch-ovanja pred VC-jevima.
Zelena grupa – su top tier fondovi za vaš biznis.
To su oni koji imaju network koji vam može najviše pomoći i koji poznaju industrije i tržišta koja gađate. Na ovaj način ćete ka njima ići najspremniji.

Autor: Nevena Janković, koordinator za podršku early-stage startapima u NTP Beograd