NFT je prava „hot topic“, i primetna je sve veća tokenizacija, ne samo umetnosti, već i mnogih drugih oblasti oko nas. A znate li kako NFT zapravo funkcioniše? Kome pripadaju prava intelektualne svojine, da li je NFT oporeziv, kako se oslobađa od poreza?

Nedavno smo u saradnji sa Švajcarskim institutom za intelektualnu svojinu, u okviru projekta „Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova“ održali vebinar na temu NFT-jeva i biznis prilika. Ovde u tekstu vas bliže upoznajemo sa osnovama funkcionisanja, kako biste imali adekvatna predznanja za ulazak u NFT priču.

Autor je Jovana Joksimović, IP officer u Naučno-tehnološkom parku Beograd i na programu Raising Starts.

Šta je NFT?

NFT (Non-Fungible Tokens) su tokeni koji nastaju samo jednom i predstavljaju jedinstvenu, nezamenljivu stvar. Predstavljaju zapravo digitalni vlasnički list ili dokaz digitalnog vlasništva. NFT se mogu koristiti kao predstavnici digitalnog sadržaja (umetničko delo, trgovačke karte, slike itd.) ili fizičkih objekata (kao što su zlatne poluge ili dijamanti).

NFT nije isto što i kriptovaluta – to je digitalni token i predstavlja vrstu digitalne imovine, označavajući bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge.

Najpoznatiji primeri NFT-ja

Da bismo razumeli ovo bolje, najbolje da pogledamo neke od najpoznatijih primera.

Najskuplji NFT prodat je za 69.3 miliona dolara i u pitanju je kolaž svakodnevnih fotografija jednog grafičkog umetnika sa Floride pod nazivom „Prvih 5000 dana“.

Jack Dorsey,  jedan od bivših vlasnika Twitter-a je svoj prvi tvit na ovoj društvenoj mreži prodao za 2.9 miliona dolara.

Među 5 najskupljih NFT-ijeva su i čak 3  cryptopunk-a, avatari veličine 24×24 pikesla od 8 bita. Najskuplji je prodat za 11.7 miliona dolara. To je kolekcija od 10.000 sličica, svaka unikatna, koje liče jedna na drugu, ali se neke smatraju vrlo retkima jer su manje slične drugima.

NFT i copyright

Ako želite da kupite NFT, trebalo bi da razumete da prava intelektualne svojine na NFT-ju, pripadaju NFT prodavcu/kreatoru. U slučajevima kada je izdavalac NFT-ja kreator sadržaja, smatra se da on poseduje imovinska autorska prava na tom NFT-ju: pravo da koristi, kopira ili modifikuje sadržaj, kao i da ova prava prenese dalje na kupca.

Ako izdavalac NFT-ja dobije sadržaj od kreatora, on može dobiti samo ona prava koja mu kreator NFT-ja dodeli. Npr. dodeljuje mu se samo pravo da taj NFT može da koristi, ali ne i pravo da sme da ga kopira ili modifikuje. Ukoliko se takav NFT proda trećem licu, na njega se takođe, može preneti samo ono pravo, koje je prodavac NFT-ija u tom trenutku imao.

To bi značilo da kupujete NFT za neko umetničko delo, ne dobijate i vlasništvo nad samim umetničkim delom i svim pratećim pravima. Umesto toga, kupujete metapodatke povezane sa delom (što nije isto što i samo delo). Vaša kupovina garantuje vaša ekskluzivna prava na posedovanje NFT-ja, ali ne garantuje ništa dalje od toga.

NFT i oporezivanje

Da li su stvaranje i prodaja NFT-ja oporezivi – pitanja su koja stvaraju brojne dileme među poklonicima ove tehnologije.

Republika Srbija je krajem 2020. godine donela Zakon o digitalnoj imovini, koji je stupio na snagu i počeo da se primenjuje od 29.06.2021. godine, kojim je uredila sva pitanja u vezi digitalnih tokena.

Prema našem zakonodavstvu, dok stvaranje NFT-ja nije oporezivo, prodaja NFT-ja, sa druge strane je oporeziva porezom na kapitalnu dobit. Poreska stopa iznosi 15%, a poreska osnovica je razlika između kupovne i prodajne cene NFT-ja. Npr. ukoliko ste kupili NFT za 100 evra i prodajte ga sada za 200 evra, ostvarili ste dobit u iznosu od 100 evra. Na taj iznos se obračunava 15% poreza, što znači da ćete biti dužni da platite porez u iznosu od 15 evra.

U nekim slučajevima, ipak i fizička i pravna lica mogu biti oslobođena od plaćanja ovog poreza, ili ga umanjiti. Ajde da pogledamo i u kojim.

Fizička lica i oslobođenje od poreza:

• Fizičko lice neće biti u obavezi da plati porez na kapitalnu dobit od prodaje NFT-ja, ukoliko je taj NFT pre prodaje bio u njegovom/njenom vlasništvu duže od 10 godina;
• Fizičko lice koje ostvari kapitalnu dobit prodajom NFT-ja, stiče pravo na umanjenje obaveze koju je potrebno da plati u iznosu od 50%, ukoliko ostvarenu kapitalnu dobit, u roku od 90 dana od dana prodaje, uloži u kapital privrednog društva ili investicionog fonda čiji je centar poslovnih i investicionih aktivnosti u Srbiji. Ukoliko dobijena sredstva ne uloži u roku od 90 dana, već ih uloži u roku od 12 meseci od dana prodaje, tada to lice stiče pravo na povrat 50% plaćenog poreza (ovo znači da će prvo morati da plati porez, pa zatim može tražiti povraćaj). Međutim, da bi se ispunili uslovi za 50% poreskog oslobođenja, privredno društvo u koje je novac uložen, ne sme da smanji kapital u roku od dve kalendarske godine od godine kada je ulaganje registrovano. Važno je istaći i činjenicu da, fizičko lice nije u obavezi da celokupan iznos novčanih sredstava dobijenih od prodaje NFT-ja uloži u privredno društvo, već može da uloži i samo određeni procenat od tog iznosa, pa u tom slučaju može da ostvari poresko oslobođenje srazmerno uloženim sredstvima u kapital privrednog društva.

Korisno je znati da zarada koju fizičko lice ostvari trgovinom NFT-jevima ne ulazi u osnovicu za obračun godišnjeg poreza na dohodak građana.

Pravna lica i oslobođenje od poreza:

• Pravno lice, koje ostvari pozitivnu razliku između prodajne i nabavne cene prodajom NFT-ja, nema obavezu da izvrši plaćanje poreza ukoliko sredstva dobijena prodajom NFT-ja, uloži u kapital privrednog društva ili investicionog fonda, čiji je centar poslovnih aktivnosti u Srbiji. Pravna lica poresku prijavu podnose na kraju poslovne godine prilikom predaje završnog računa. Tom prilikom, podnosi se i poreski bilans, te se shodno ostvarenom kapitalnom dobitku ili gubitku, pojavljuje i obaveza za plaćanje poreza na kapitalnu dobit ostvarnu prodajom NFT-a.

Potencijal i širenje polja primene

Posle nesigurnog i burnog početka NFT tržišta koje se uglavnom vezivalo za kupovinu i prodaju skupih sličica (Cryptopunk), ovi digitalni tokeni svakoga dana dobijaju sve veću primenu. Pozitivne primere svakodnevne primene NFT- ijeva možemo videti u gaming industriji. U online igrama, svaki karater ili svaki „skin“, svako poboljšanje samog karatera (dodatne moći ili dodatne karakteristike) mogu predstavljati NFT. Jedan od dobrih primera za ovo je Axie Infinity igra, koju ima 2.800.000 aktivnih igrača, i gde je najskuplji karakter prodat za 820.000 dolara.

Pored ovoga, potencijal NFT-ja se vidi i u drugim industrijama, kao npr. muzičkoj industriji, gde svaka pesma može predstavljati NFT ili ulaznice za koncerte (kao i druge događaje) mogu predstavljati NFT.

Iz ovih primera možemo zaključiti da su mogućnosti za primenu NFT-jeva velike, dok su tržište digitalnih tokena i njihova upotreba još u začetku, pa tek ostaje da vidimo u kom će se pravcu i u kojoj meri dalje razvijati.