“Stop being a superwoman – no one is.”

Ova rečenica dodatno nas je asocirala na svakodnevnicu žena u startap svetu i preduzetništvu. Osim što se nalaze na vodećim pozicijama u svojim kompanijama – bilo da su osnivačice, ili vode i odgovorne su za cele sektore, mnoge od njih su i mame.

Rečenica sa početka teksta podstakla nas je i da ovaj osmomartovski post posvetimo onima koje su možda i najbliže ovom “superwoman” epitetu – mamama u svetu tehnološkog preduzetništva.

Kakva je njihova svakodnevnica? Može li se uopšte imati beba i voditi startap? Koliko razumevanja imaju ko-osnivači, investitori, klijenti? Na kakva prilagođavanja su žene liderke prinuđene u trenutku kad postanu roditelji? Može li se biti pod‌jednako uspešan na svim poljima?

O ovim i drugim izazovima, razgovarali smo sa dve sjajne žene iz naše zajednice. Daša Runić, vodi svoj startap The Social Formula i majka je desetomesečne ćerkice. Marija Vulićević, je marketing menadžer u rastućoj tehnološkoj kompaniji Desing  i nedavno se vratila sa porodiljskog odustva. Obe su saglasne u jednom – beba, kao i startap traže kompletnu posvećenost, tako da je važno odvojiti vreme, imati dobru organizaciju i podršku, i privatno i poslovno.

Dašo, imati startap i biti majka mnogima izgleda gotovo nemoguće, pa se pitaju zašto bi neko uopšte izabrao ovaj put, i još važnije kako to postižeš?

Daša: Smatram da preduzetnici i ljudi koji žele da kreiraju inovacije jednostavno nemaju izbora :). Potreba za tim im je u karakteru i ne bi bili zadovoljni nekim drugim poslom. Što se tiče majčinstva, posle 10 meseci sa mojom bebicom zaista mislim da žene koje vode svoj biznis, ukoliko ikako mogu, odluče kada mogu da naprave kompromis. Tada se posvete sebi i detetu, kako bi bile srećne sa bebom makar nekoliko meseci.  Ne može se raditi sve istovremeno, a da nešto ne ispašta. Mi žene, nažalost (ili na sreću), moramo da se odreknemo karijere na neko vreme ukoliko želimo porodicu.

Marija, šta je za tebe sada najveći izazov u vođenju jednog dela kompanije i biti mlada mama istovremeno?

Marija:  Sada, nakon 6 meseci od kada sam se vratila na posao sa porodiljskog odsustva, znatno efikasnije i efektivnije pristupam izazovima sa kojima se susrećem na svakodnevnom nivou. Ti izazovi se mogu ticati porodice, a uporedo i posla kojim se bavim. Najveći izazov je „kako organizovati vreme“, držati prioritete pod kontrolom i raditi na njima. U mom slučaju, obzirom da radim u porodičnoj kompaniji, trudila sam se da tokom porodiljskog odsustva budem u toku sa važnim promenama koje su se dešavale u kompaniji. Nakon povratka na posao, već sam bila spremna da preuzmem odgovornosti i zaduženja jer sam se prethodno tokom odsustva pripremala za to. Trenutno najveći izazov zaista jeste dobra organizacija na poslu i kod kuće, kako bi obe strane bile zadovoljne. Naravno, uvek bi trebalo imati fleksibilan plan jer se nikada ne zna da li ćete morati da ostanete kod kuće usled bolesti deteta i da tih dana ne idete na posao, kao i da li ćete morati da odete na poslovni put i organizovati čuvanje deteta.

Da li si morala da napraviš neko prilagođavanje u pristupu i načinu poslovanja od kada si i roditelj?

Marija: Jedino što sam koristila kao pomoć u prilagođavanju jeste promena radnog vremena, odnosno skraćeno radno vreme u periodu privikavanja na nov način života – biti mama koja radi. Smatram da mi je to dosta pomoglo da nemam „osećaj krivice“ što sam ostavila dete dok sam ja na poslu, kao i da polako ulazim u dešavanja i aktivnosti na poslu, kako ne bi došlo do stresnih situacija i „pregorevanja“. Takođe imam tu sreću što radim u kolektivu koji podržava mame i koji ima puno razumevanja za nas koje se susrećemo sa novim izazovima. Važno je da svaki poslodavac ima na umu da je dolazak sa porodiljskog odsustva isti kao kada se zapošljavamo po prvi put.

Dašo, da li postoji neka svakodnevna rutina koja ti pomaže da se što bolje organizuješ i uštediš malo vremena?

Daša: Rutina ne, nisam taj tip. Pomaže mi da sam aktivna, da se bavim i poslom i treniram koliko mogu, da imam svoje vreme. Takođe mi je bilo od velikog značaja kada sam prihvatila da ne pokušavam da radim sve u isto vreme i da tražim od sebe da briljiram na svakom polju. 

Da li se do sada susrela sa nerazumevanjem i predrasudama zbog toga što uz startap očekuješ/imaš bebu (od investitora ili sl.) i kako se nosiš sa tim?

Daša:  Niko vam to neće reći direktno, ali na žalost toga ima. Jedino što mogu je da radim na osvešćivanju na temu žena u biznisu jer mislim da će to dovesti do promena, ako se svi potrudimo. Investitori, biznis partneri, ili nekome nadređeni, mogu da misle da žena ukoliko ima bebu neće biti posvećena i to je samo po sebi nepravedno. Postoje hiljade razloga zašto neko neće biti posvećen, svejedno da li je muškarac ili žena. Osnivanje porodice od nas sigurno pravi odgovornije i pouzdanije ljude, kako menetako i mog partnera. Razlika je što se kod muškarca ništa ni ne dovodi u pitanje, dok žena mora da se pravda i dokazuje da bi dobila određenu poziciju ili investiciju. 

Marija, šta se krije iza uspešnog balansiranja između porodice i razvoja biznisa, poslovnog i privatnog, bez ugrožavanja jednog ili drugog?

Marija: Biti majka koja radi je veoma težak posao, ali ako dobro organizujete svaki svoj dan – da završite poslovne obaveze i nakon toga se posvetite detetu – bićete funkcionalniji i zadovoljniji na kraju dana. Ključ je da imate fokus i ciljeve kojima ćete se posvetiti. Ključ je i u balansu – ne možete biti zadovoljni i uspešni ukoliko „pregorite“, ukoliko niste posvećeni sebi i ukoliko se sve „vrti“ oko posla i dece. Morate naći vreme za sebe, vreme da provedete trenutke sa partnerom, sa prijateljima, da odete u bisokop ili na čašu omiljenog pića.

Takođe smatram da podrška partnera ima značajnu ulogu. Ukoliko nema međusobne podrške i raspodele obaveza kod kuće i sa detetom, jedan od roditelja biva preopterećen i samim tim ne može da isprati sve obaveze koje se negde očekuju da budu završene. Takođe, to budi frustracije i nezadovoljstvo koje najviše osećaju naša deca. Kada je roditelj srećan i zadovoljan, dete se isto tako oseća.

Dašo, koliko je mamama osnivačicama važna i značajna pomoć tima, koosnivača?

Daša: Iskreno to je od velikog značaja jer ako imate pouzdane koosnivače oni će vas u nekim momentima “odmeniti” i vi ćete isto učiniti za njih ukoliko ima potrebe jednog dana. U mom slučaju su moje kolege prisustvovale bitnim sastancima na koje ja nisam mogla da dođem i isto bih učinila za njih ukoliko su iz nekog razloga sprečeni, bila to mala beba kod kuće ili nešto drugo, bilo da je u pitanju muškarac ili žena.

Šta je po tvom mišljenju potrebno za veće razumevanje i bolju podršku ženama osnivačicama startapa?

Daša: Svi bismo želeli i uspešan biznis i porodicu ali sve to zahteva vreme. Kao što sam već rekla, mislim da mora nešto biti prioritet određeno vreme. Najbolje bi bilo da to bude opšteprihvaćena stvar koja se podrazumeva, kako kod žena koje žele decu i porodicu tako i kod muškaraca, saradnika, investitora. Ne postoji čarobni štapić i lako rešenje već svi moramo dati svoj doprinos i razumevanje kroz poslovnu svakodnevnicu ženama osnivačicama i preduzatnicama. Sistem i država bi naravno to trebalo da prate. Na taj način dalje ohrabrujemo žene da grade sebe, da se usude da imaju svoj biznis i nezavisnost.

Marija, šta ti vidiš kao ključ za veće razumevanje i bolju podršku žena preduzetnica?

Marija:U poslednje vreme se susrećemo sa temom o diskriminaciji mama preduzetnica i njihovim pravima u pogledu trudničkog i porodiljskog odsustva. Zakon je tako definisan da, nažalost, majke preduzetnice nisu izjednačene sa zaposlenim majkama i ne osećaju jednakost u korišćenju prava odsustva sa rada radi nege deteta, pravičan obračun naknade radi uplaćenih doprinosa, kao i pravo na pun iznos naknade u toku trudničkog odsustva. U tom smislu, smatram da se sa boljom podrškom žena preduzetnica mora krenuti upravo kroz izmene u Zakonu. Jer kada sumiramo sve – „Mame su zakon“.

Autor: Ivana Bezarević, NTP Beograd