Да ли су за већи број жена покретача стартапа пресудне финансије, мотивација, добра пословна идеја, веће разумевање окружења или баланс приватног и пословног?

Резултати истраживања објављеног почетком 2020. године у Србији показују да од укупног броја стартап оснивача у Београду и Новом Саду, тек мање од 15% чине жене!
У настојању да се дође до прецизније анализе и одговора како ову структуру учинити родно уравнотеженијом и подстаћи веће учешће жена у иновационом сектору у Србији, у оквиру пројекта Технопарк Србија 2-Подстицање извоза кроз развој технолошких паркова (који подржава Влада Швајцарске а спроводи Научно-технолошки парк Београд), спроведено је опсежно истраживање о родној анализи. Током јула и августа 2020. припаднице женског пола које су већ покренуле своје стартапове са једне, и студенткиње (са техничких и сродних факултета) и истраживачице (са института и факултета) са друге стране, отворено су говориле о томе шта их мотивише или демотивише, те шта оне виде као препреке када је покретање стартапа у питању.

За почетак – охрабрујућа порука. Већина анкетираних студенткиња (78%) и нешто мање од половине анкетираних истраживачица (41,3%) размишља о покретању свог стартапа! Да такав корак и направе, међутим, у највећој мери их демотивише то што сматрају да немају довољно искуства и да нису довољно одлучне (студенткиње), као и то што се плаше неизвесности (истраживачице).

И студенткиње и истраживачице најчешће покреће: потреба за независношћу и аутономијом (код 97,6% студенткиња и 65,4% истраживачица), потреба за самоостварењем и личним развојем (код 90,3% студенткиња и 82,7% истраживачица), то што у покретању стартапа виде могућност да остваре приходе који им омогућавају живот ван зоне сиромаштва (код 87,8% студенткиња и 69% истраживачица) и што могу претходно знање и искуство да искористе за стицање већих прихода (код 85,4% студенткиња и 75,8% истраживачица).

У истој мери, и студенткиње и истраживачице мотивише потреба за флексибилним радним временом и то што сматрају да тако могу на бољи начин да контролишу сопствену судбину (код 85,4% студенткиња и 65,4% истраживачица).

 

За жене које су покренуле стартап најважније је то што су имале добру пословну идеју (80% испитаница), као и потреба за самоостварењем и личним развојем (73,3%).

Изгледа да је управо добра пословна идеја “разлика која прави разлику”. Како каже једна од испитаница:  “Имала сам добру идеју која је заживела са минимумом уложеног новца и фантастично одабране суосниваче. Суоснивачи моје компаније су професионално подељени тако да покривају најважније аспекте нашег пословања” .

Ипак, док је за жене-покретаче стартапова добра пословна идеја мотивишући фактор број један, студенткиње и истраживачице га не сврставају ни међу првих седам.

Жене-покретачи стартапова се суочавају са више изазова него мушкарци

Више од половине испитаница (75,8% истраживачица, 68,2% студенткиња и 53,3% жена-покретача стартапова) сматра да се жене-покретачи стартапова суочавају са више изазова/баријера него мушкарци.

Приликом анкетирања, испитаницама је понуђено да се изјасне о 11 различитих изјава које описују потенцијалне баријере са којима се суочавају жене приликом покретања стартапа. Више од половине студенткиња и истраживачица сагласно је са 9 од њих, док је више од половине жена-покретача стартапова сагласно са само 3 од понуђених 11 изјава, и то: недостатак пореских олакшица за жене-предузетнице; усклађивање породице и бизниса; те то што се у нашој култури углавном мушкарац види као предузетник.

Интересантан пример је изјава која се односи на изражено оклевање кадрова мушког пола да се запосле код жена предузетница. Више од половине и студенткиња (65,8%) и истраживачица (58,5%) сматра да је то баријера са којом се суочавају жене у предузетништву, док  са том изјавом није сагласна ниједна од жена покретача стартапова (оне чак наводе да се са таквим проблемима никада нису сусретале).

Чини се да је још једна “разлика која прави разлику” то што студенткиње и истраживачице виде много више ограничења него жене које већ воде своје стартапове.

Како повећати број стартапова покренутих од стране жена?

Одговарајући на ово питање, за студенткиње је најважнији развој женског самопоуздања и перцепција могућности још кроз школски систем ( 63,3%), а потом следи побољшање инфраструктуре која омогућава баланс између бизниса и породице/домаћинства (за 51,2%).

За истраживачице је побољшање услова који омогућавају баланс између бизниса и породице/домаћинства пресудан(за 82,8%), након чега следи финансијска подршка (за 58,6%).

Међу женама које имају свој стартап највећи број испитаница (93,3%) наводи да су се приликом покретања стартапа суочиле са недостатком финансијских средстава, а онда и недостатком искуства у области пословања (53,3%) и недовољно знања о вођењу бизниса (53,3%).
“Била сам на бројним обукама из области пословања и вођења бизниса, финансијска средства сам обезбедила кроз учешће у различитим програмима који подржавају стартапе. Још немам слободно време, то ограничење нисам успела да превазиђем”, наводи једна од испитаница.

Приликом описивања начина превазилажења ограничења, испитанице најчешће наводе учење, нарочито из искуства других, затим кроз обуке, читање и сл, као и избор суоснивача.

“Учењем, учењем и само учењем од других успешних/неуспешних оснивача, анализирањем конкуренције, читањем књига и наравно грађењем свог бизниса – тако се најбоље учи.”

Шта би онда били најважнији фактори који могу да допринесу побољшању перспективе женског предузетништва За жене-покретаче стартапова то су: финансијска подршка (80%), побољшање инфраструктуре која омогућава баланс између бизниса и породице (домаћинства) (73,3%) и побољшање пореског система и олакшице за жене предузетнице (60%).

Узимајући у обзир претходно наведено, кључна “разлика која прави разлику” могла би заправо лежати у проналажењу иновативних решења која доприносе побољшању инфраструктуре која омогућава баланс између бизниса и породице. Можда баш у томе нека од студенткиња, истраживачица или било која друга жена, пронађе прилику за развој бизнис модела и покретање свог стартапа.

Аутор:
Снежана Селаковић, консултанткиња и власница Агенције за пословни консалтинг и управљање пројектима EFFECTIVE TIME БЕОГРАД

* Налази који су представљени су део родне студије/анализе која је израђена у оквиру пројекта “Технопарк Србија 2 – подстицање извоза кроз развој технолошких паркова” којим Влада Конфедерације Швајцарске подржава даљи развој иновација и ширење мреже научно-технолошких паркова у Србији, а спроводи НТП Београд. Циљ анализе био је да се утврди родна заступљеност у сектору иновација и предложе адекватне мере за подстицања већег учешћа жена у иновационом сектору у Србији.