У данашњим тржишним условима, у развоју одређеног производа велику улогу игра и његов изглед.  Атрактивно дизајнирани производи и паковања, наиме, привлаче већу пажњу и имају бољу видљивост на тржишту, па многи производи који имају сличне функционалне карактеристике такмиче се на основу своје визуелне привлачности, као на пример Apple и Samsung, кад су у питању мобилни уређаји.

При увођењу производа на тржиште стартапи би требало да настоје да створе и јединствен атрактиван дизајн и да га заштите. Овде је важно још једном размишљати о интелектуалној својини, а дизајн производа штити се правом индустријског дизајна.

Шта је то заштита индустријског дизајна?

Индустријским дизајном штити се спољашњи изглед неког производа или његовог дела, који је одређен његовим визуелним карактеристикама, а посебно линијама, контурама, бојама, обликом, текстуром и материјалима од којих је производ сачињен, или којима је украшен, као и њиховом комбинацијом.

Узмимо за пример, легендарни дизајн првог Mini Cooper-a, који је настао због ограничења у снабдевању горивом током 1950-их изазваних Суецком кризом. Дизајнер Алек Исигонис је добио задатак да дизајнира аутомобил који је био штедљивији од великих аутомобила тог времена, са циљем да се такмичи са све популарнијим немачким аутомобилима, као што је оригинална ВW Буба – која је и сама класик дизајна. Оригинални дизајн постао је права британска икона, утичући на генерацију дизајнера аутомобила, и био је револуционаран у то време.

На овом примеру видимо, да поред тога што је решен неки проблем који је постојао на тржишту, производ који је понуђен имао је и привлачан дизајн, који је и дан данас веома популаран.

Услови за признање индустријског дизајна?
Ајде да видимо који су то услови који морају бити испуњени да бисте могли да заштитите индустријски дизајн:

1. Да је НОВ, тј. да није постао доступан јавности пре тренутка подношења пријаве за признање индустријског дизајна.
Ово значи да би стартапи требало да се уздрже од објављивања слика свог производа на друштвеним мрежама, интернет страницама и у медијима, све до подношења пријаве за признање права на индустријски дизајн.
* У Републици Србији за ово постоји један изузетак, тј. “грејс период”, а који се односи на подношење пријаве, уколико је дизајн производа претходно већ јавно објављен. Наиме, од тренутка када је индустријски дизајн откривен и то од стране аутора, његовог правног следбеника или трећег лица на основу информација добијених од стране аутора или правног следбеника, до тренутка подношења пријаве за признање права на индустријски дизајн, односно до тренутка затраженог права првенства, не сме протећи више од 12 месеци (грејс период), као и ако је индустријски дизајн постао доступан јавности као последица злоупотребе везане за аутора или његовог правног следбеника.
2. Да има ИНДИВИДУАЛАН КАРАКТЕР – тј да се укупан утисак који оставља на информисаног корисника разликује од укупног утиска који на тог корисника оставља било који други индустријски дизајн.

Трајање права индустријског дизајна може трајати укупно 25 година.

Бенефити заштите и употребе индустријског дизајна

Одлуку о куповини производа, потрошачи не доносе само на основу његове функционалности, корисности и намене, већ и због изгледа.
Отуд, индустријски дизајн игра улогу у давању додатне вредности вашем производу, као и побољшању конкурентности производа на тржишту, и то тако што:
– чини производ атрактивним или привлачним;
– повећава лакоћу рекламирања и комерцијалну вредност производа;
– истиче производ од сличних производа;
– спречава неовлашћено имитирање или коришћење дизајна од стране конкуренције.

Један од најбољих примера у пракси, а који осликава вредност коју индустријски дизајн може донети једној компаније је пример компаније Samsung. До пре 26 година, јужнокорејски Samsung Electronics бавио се outsousing-ом и производио је јефтину имитацију електронике за друге компаније. Међутим, 1996. Lee Kin-Hee, председник Samsung групе, постао је фрустриран недостатком иновација у компанији и закључио је да је Samsung-у, да би постао врхунски бренд, потребна стручност у дизајну, за коју је веровао да ће постати „крајње бојно поље за глобалну конкуренцију у 21. веку.” Намеравао је да створи културу фокусирану на дизајн која би подржала иновације светске класе.

Данас, двадесет и шест година касније, компанија је изградила импресиван рекорд у дизајну, освојивши више награда него било која друга компанија последњих година. Највећи су конкурент Аппле-у, и запошљава 1.600 дизанера. У 2020. години, Samsung је био први на листи компанија по броју поднетих пријава за индустријски дизајн (чак 859 ).

Аутор: Јована Јоксимовић, адвокат и IP officer у НТП Београд