Kada je domaća porodična kompanija Termovent, nakon gotovo tri decenije razvoja i proizvodnje klima komora i „čistih soba“, u maju 2021. saopštila da je postala deo švajcarske grupacije Arbonia, vest o akviziciji odjeknula je kao uspešan primer kompanije koja je od male zanatske radionice postala globalni igrač sa epilogom koji će obezbediti dalji rast Termovent brenda.

Od 2020. Termovent je i deo zajednice NTP Beograd, gde su pokrenuli i Termovent Akademiju. Miloš Perović, dugogodišnji operativni direktor ove kompanije, danas partner u New Startegy, ostao je blisko vezan za svet inovacija sa posebnim interesovanjem za startap scenu, pa je kao biznis anđeo već uložio u nekoliko startapa.

Iskustvo kroz koje je sa svojim timom prošao tokom prodaje Termoventa, priprema, pregovora, kao i perioda nakon prodaje, jedinstveno je i dragoceno za sve koji vode svoj biznis i plivaju preduzetničkim vodama. Podelio ga sa nama za sve osnivače, otkrivši nam i kako danas bira startape u koje ulaže.

Ko je Miloš Perović?

Miloš je u porodični posao ušao još za vreme studija. Nakon što je 2008. godine diplomirao na Mašinskom fakultetu, u prvih nekoliko godina radio je kao inženjer, a potom preuzeo vođenje zahtevnih projekata u Belgiji i Holandiji. Zajedno sa bratom, nasledio je kompaniju od oca i nastavio sa aktivnim upravljanjem, organizacijom i razvojem Termoventa. Kao operativni direktor, bio je odgovoran za reorganizaciju i pozicioniranje na međunarodnom tržištu, a njegovi preduzetnički napori igrali su važnu ulogu u pozicioniranju kompanije kao lidera u industriji, što je kulminiralo akvizicijom švajcarske Arbonia Group.

– Termovent nije bio samo kompanija. To je bio san moje porodice koji se pretvorio u stvarnost. Prisustvovao sam svakoj fazi rasta kompanije – od prve skice proizvoda, preko stvaranja odnosa sa klijentima, pa sve do globalne ekspanzije. Verujem da je ključ uspeha ležao u našoj sposobnosti brzog prilagođavanja promenama i stalnom inoviranju koje nam je omogućilo da kreiramo proizvode prepoznate i van granica Srbije. Formirali smo poseban tim posvećen inovacijama, osnovali Termovent Akademiju i konstantno smo investirali u unapređenje procesa i proizvoda.

Odluka o prodaji sigurno nije bila doneta preko noći. Koje su bile najveće dileme i izazovi u tom procesu?

– Prvi izazov sa kojim smo se suočili bila je upravo sama odluka o prodaji. Kada ste godinama ulagali trud, vreme i resurse u izgradnju nečega, vezivanje je prirodno. Termovent je jednostavno bio deo porodice. Postavljala su se razna pitanja: Da li je pravi trenutak za prodaju? Da li će akvizicija biti u najboljem interesu za kompaniju, zaposlene i naše klijente? Šta ako ne prodamo, da li Arbonia Group svakako dolazi na naše tržište?

Drugi izazov tiče se tehničke strane procesa prodaje. Kako proceniti pravu vrednost kompanije? Kako pregovarati o uslovima prodaje? Kako osigurati da svi pravni i finansijski aspekti budu tačni i pravedni za obe strane? Ovi tehnički izazovi zahtevali su angažovanje eksternih stručnjaka, poput finansijskih savetnika i pravnika, koji su nas vodili kroz dugotrajan proces.

Strategijski izazovi bili su možda i najkompleksniji. Kako očuvati kulturu Termoventa, koju smo pažljivo gradili tokom godina? Kako osigurati da naš tim ostane cenjen, zbrinut i motivisan pod novim vođstvom? Ove dileme nisu bile lako rešive. Kroz detaljne razgovore sa Arbonia Group, uspeli smo da definišemo zajedničke ciljeve i vrednosti, osiguravajući da prelazak bude što glatkiji za sve uključene strane.

Kakav je bio tvoj osećaj nakon što je prodaja finalizovana? Da li je to bilo olakšanje, nostalgija ili nešto treće?

– Osećao sam se kao da zatvaram veliko poglavlje svog života. Bila je to mešavina olakšanja, nostalgije i naravno ponosa. Znajući da je Termovent u dobrim rukama i da će nastaviti da raste i napreduje, pomoglo mi je da se osećam dobro.

Proces prodaje je dug i često stresan, ispunjen brojnim pregovorima, papirologijom i neizvesnostima. Kada je sve završeno, postoji taj trenutak olakšanja, kada shvatite da ste uspešno prešli tu prekretnicu.

Nostalgija je bila neizbežna. Kada gledate unazad na sve godine truda, izazova, uspeha, pa čak i neuspeha, svi ti trenuci postaju dragoceni. Sećanja na prve korake kompanije, prve zaposlene, prve klijente – sve to čini lep deo života koja je sada nekako završen.

Ponosan sam na sve što smo postigli, na tim sa kojim sam radio, i na kulturu koju smo izgradili. Ponosan sam na sve što smo uradili zajedno, a pre svega što smo uspeli da od jedne male mašinske radionice, izgradimo Termovent u ozbiljnu kompaniju i lidera u svojoj industriji.

Na kraju, svaka promena donosi sa sobom i osećaj neizvesnosti. Čak i kad znate da je odluka ispravna, postoji mala sumnja u vezi sa budućnošću. Ali, sa vremenom, shvatio sam da je ključ u gledanju napred, ugrabiti nove prilike koje dolaze i nastaviti sa putovanjem, ma koliko se ono promenilo.

Kakvi su bili tvoji dalji planovi, naredni korak u profesionalnom životu? Kao neko ko je vodio kompaniju našao si se na prekretnici.

– Moram priznati da nisam imao detaljno iscrtan plan za naredni korak. U prvom trenutku, želeo sam da odmorim i napravim pauzu, kako bih sagledao sve opcije koje su mi bile dostupne. Bio sam svestan da ne želim da stanem i da se povučem iz poslovnog sveta, već sam želeo da nastavim da se razvijam i rastem kao profesionalac.

Prijateljstvo s Mišom Lukićem otvorilo je nove horizonte pred mnom. Njegova kompanija, New Startegy, predstavljala je savršenu priliku da se uključim u inovativne poslovne strategije i tako nastavim da se profesionalno razvijam. Sa druge strane, uzevši ulogu partnera i operativnog direktora, našao sam se u situaciji da spojim svoje dugogodišnje iskustvo sa novim konceptima i strategijama modernog biznisa.

Pored toga, obzirom na resurse i znanje koje sam stekao tokom godina, odlučio sam se posvetiti mentorstvu i podršci mladim preduzetnicima i inovatorima. Video sam to kao priliku da svoje znanje i iskustvo prenesem narednoj generaciji, ali i kao šansu da učestvujem u projektima koji će oblikovati budućnost. Kroz ulaganje u startape i postajući serijski preduzetnik, otvorila su mi se vrata ka zanimljivom svetu inovacija i nove poslovne dinamike.

Sve u svemu, iako je moj naredni korak možda bio nepredvidiv, osećam da je bio pravilan. Kroz kombinaciju mentorstva, ulaganja i stalnog učenja, pronašao sam novu strast i svrhu u svom profesionalnom životu.

Šta te je opredelilo tome da se više zainteresuješ i investiraš u startape?

– Odluka da postanem biznis anđeo i uložim u startape proistekla je iz više razloga. Prvenstveno, smatram da startapi poseduju svežu energiju i inovativnost koja je ključna za budući razvoj industrije i društva kao celine. Mladi preduzetnici sa vizijom i željom za promenom često su nosioci novih ideja koje mogu drastično promeniti način na koji poslujemo i živimo.

Sa druge strane, imao sam sreću da sam tokom svoje karijere stekao mnogo iskustva i znanja koje mogu da podelim. Investiranje u startape mi pruža priliku da, osim finansijske podrške, mladim preduzetnicima ponudim i svoje mentorstvo. Svesan sam da novac često nije jedini izazov s kojim se suočavaju osnivači. Saveti, vođenje kroz kompleksne poslovne situacije i povezivanje sa pravim ljudima često su podjednako vredni.

Takođe, rad sa startapima pruža priliku da ostanem u toku sa najnovijim trendovima i inovacijama. Ovo je win-win situacija: dok oni dobijaju moje iskustvo i resurse, ja učim od njih i ostajem u koraku sa savremenim poslovnim izazovima.

Na kraju, postoji i lični aspekt. Daje mi veliko zadovoljstvo da vidim kako mlade kompanije rastu i razvijaju se, znajući da sam deo tog uspešnog puta. Ulaganje u startape nije samo poslovna odluka, već i prilika da se ostavi pozitivan trag u biznis svetu i da se podrže mladi talenti na njihovom putu ka uspehu.

Kako biraš startape u koje ulažeš, šta je najvažnije pri odluci da investiraš?

– Postoji niz faktora koji utiču na moju odluku. Naravno, nije svaka investicija ista, ali evo nekih ključnih kriterijuma koji mi pomažu da donesem informisanu odluku:

1. Inovativnost ideje: Prva stvar koju uzimam u obzir jeste sama inovativnost i jedinstvenost ideje. Tražim startape koji nude nešto novo i drugačije, nešto što ima potencijal da promeni tržište ili čak celu industriju.

2. Kvalitet tima: Vrlo često se kaže da investitori ulažu u timove, a ne samo u ideje. To je zato što je za realizaciju bilo koje ideje potreban tim koji je sposoban, posvećen i strastven u vezi sa svojim projektom. Analiziram veštine, iskustvo i hemiju između članova tima.

3. Tržišni potencijal: I koliko god ideja bila inovativna, važno je da postoji stvarna potražnja za tim proizvodom ili uslugom na tržištu. Proučavam potencijalne kupce, veličinu tržišta i kako startap planira da osvoji svoj deo.

4. Kultura i vrednosti startapa: Kao investitor, želim da se osiguram da ću ulagati u kompanije čije vrednosti odgovaraju mojim. Poslovna kultura može biti ključna za dugoročni uspeh kompanije, pa je važno da startap ima čvrstu osnovu kada je reč o svojim principima i vrednostima.

5. Dugoročna vizija: Gde se startap vidi za 5 ili 10 godina? Kakav je njihov plan za skaliranje? Pitanja poput ovih pomažu mi da razumem njihovu viziju i ambiciju.

6. Finansijski indikatori: Iako se ovo može činiti očiglednim, važno je analizirati finansijsko stanje startapa, kao i procene prihoda i rashoda za naredne godine.

Za kraj, iako ovi faktori igraju veliku ulogu, često se oslanjam i na svoju intuiciju. Nakon godina iskustva, naučio sam da je važno slušati i svoj unutrašnji glas kada donosim ovako važne odluke. Ulaganje u startape nije samo poslovni potez, već i lična odluka da podržim nešto u šta zaista verujem.

Šta misliš da je neophodno da više uspešnih ljudi u Srbiji investira u startape?

– Ključna je svest o važnosti i prednostima takvih ulaganja. Ulaganje u startape nije samo prilika za potencijalnu finansijsku dobit. Ono nudi priliku da se direktno utiče na inovacije, tehnološki napredak i ekonomski razvoj zemlje.

Pored toga, razvojem infrastrukture koja podstiče rast startapa, kao što su inkubatori i coworking prostori, stvara se okruženje koje podstiče saradnju i razmenu ideja. Kada se priče o uspehu startapova istaknu i postanu poznate široj javnosti, one mogu poslužiti kao inspiracija i motivacija za potencijalne investitore.

Država takođe ima značajnu ulogu kroz podsticajne mere, poput poreskih olakšica ili specijalnih fondova koji podržavaju inovacije. Osim toga, ulaganje u startape treba posmatrati kao priliku za doprinos društvu i budućnosti zemlje.

Promenom percepcije prema preduzetništvu i povećanjem svesti o značaju startapova, može se doprineti stvaranju kulture koja vrednuje inovacije i preduzetnički duh. Srbija, sa svojom bogatom istorijom kreativnosti, ima sve potrebne resurse da postane globalni lider u startap ekosistemu, ali potrebna je sinergija svih aktera društva da bi se to postiglo.

Šta bi bio tvoj savet osnivačima koji vredno rade da njihove kompanije nađu put do globalnog tržišta?

Svaki preduzetnički put je jedinstven, ali postoji nekoliko “univerzalnih” smernica koje bih preporučio osnivačima koji teže da se njihove kompanije probiju na globalnom tržištu:

1. Izgradnja snažne osnove: Pre nego što pogledate preko granica, osigurajte da vaša kompanija ima čvrstu osnovu kod kuće. Ako vaše poslovanje na osnovnom tržištu nije stabilno, širenje bi moglo doneti više štete nego koristi.

2. Duboko razumevanje tržišta: Pre nego što se upustite u globalnu ekspanziju, važno je da dobro razumete lokalne kulture, potrebe i tržišne trendove. To znači više od pukog prevođenja vašeg proizvoda ili usluge; znači konstantna prilagođavanja kako bi proizvodi ili usluge odgovarali specifičnostima svakog tržišta.

3. Ulaganje u kvalitetne odnose: Bilo da se radi o partnerstvima, saradnicima ili klijentima, veze koje gradite dok se širite globalno mogu definisati vaš uspeh. Pronalaženje pravih lokalnih partnera može vam pomoći da izbegnete skupe pogrešne korake.

4. Neprestano inoviranje: Globalno poslovanje donosi nove izazove svakog dana. Važno je biti spreman na brza prilagodjavanja i na konstantna inoviranja. Prihvatati povratne informacije i biti spreman na promene.

5. Održavanje kompanijske kulture: Dok se širite, vaša kompanijska kultura može biti razvodnjena ili izgubljena. Radite na tome da vaše vrednosti budu jasne i da se prenose svakom novom članu tima, bez obzira na lokaciju.

6. Strpljenje: Proboj na globalno tržište je maraton, a ne sprint. Biće neizbežnih prepreka, ali strpljenje, upornost i odlučnost će vam pomoći da ih prevaziđete.

Na kraju, oslanjajte se na svoju strast i viziju. One su vas dovele do ovde, a uz prave strategije i resurse, one mogu biti vaš ključni vodič ka globalnom uspehu.

Autor: Ivana Bezarević, NTP Beograd