Милош Перовић: Како смо продали Termovent и зашто улажем у стартапе - Naučno-tehnološki park Beograd

Милош Перовић: Како смо продали Termovent и зашто улажем у стартапе

Када је домаћа породична компанија Termovent, након готово три деценије развоја и производње клима комора и „чистих соба“, у мају 2021. саопштила да је постала део швајцарске групације Арбониа, вест о аквизицији одјекнула је као успешан пример компаније која је од мале занатске радионице постала глобални играч са епилогом који ће обезбедити даљи раст Termovent бренда.

Од 2020. Termovent је и део заједнице НТП Београд, где су покренули и Termovent Академију. Милош Перовић, дугогодишњи оперативни директор ове компаније, данас партнер у New Startegy, остао је блиско везан за свет иновација са посебним интересовањем за стартап сцену, па је као бизнис анђео већ уложио у неколико стартапа.

Искуство кроз које је са својим тимом прошао током продаје Termoventa, припрема, преговора, као и периода након продаје, јединствено је и драгоцено за све који воде свој бизнис и пливају предузетничким водама. Поделио га са нама за све осниваче, откривши нам и како данас бира стартапе у које улаже.

Ко је Милош Перовић?

Са отварања Termovent akademije u NTP Beograd

Милош је у породични посао ушао још за време студија. Након што је 2008. године дипломирао на Машинском факултету, у првих неколико година радио је као инжењер, а потом преузео вођење захтевних пројеката у Белгији и Холандији. Заједно са братом, наследио је компанију од оца и наставио са активним управљањем, организацијом и развојем Termoventa. Као оперативни директор, био је одговоран за реорганизацију и позиционирање на међународном тржишту, а његови предузетнички напори играли су важну улогу у позиционирању компаније као лидера у индустрији, што је кулминирало аквизицијом швајцарске Arbonia Group.

– Termovent није био само компанија. То је био сан моје породице који се претворио у стварност. Присуствовао сам свакој фази раста компаније – од прве скице производа, преко стварања односа са клијентима, па све до глобалне експанзије. Верујем да је кључ успеха лежао у нашој способности брзог прилагођавања променама и сталном иновирању које нам је омогућило да креирамо производе препознате и ван граница Србије. Формирали смо посебан тим посвећен иновацијама, основали Termovent Академију и константно смо инвестирали у унапређење процеса и производа.

Одлука о продаји сигурно није била донета преко ноћи. Које су биле највеће дилеме и изазови у том процесу?

– Први изазов са којим смо се суочили била је управо сама одлука о продаји. Када сте годинама улагали труд, време и ресурсе у изградњу нечега, везивање је природно. Termovent је једноставно био део породице. Постављала су се разна питања: Да ли је прави тренутак за продају? Да ли ће аквизиција бити у најбољем интересу за компанију, запослене и наше клијенте? Шта ако не продамо, да ли Arbonia Group свакако долази на наше тржиште?

Други изазов тиче се техничке стране процеса продаје. Како проценити праву вредност компаније? Како преговарати о условима продаје? Како осигурати да сви правни и финансијски аспекти буду тачни и праведни за обе стране? Ови технички изазови захтевали су ангажовање екстерних стручњака, попут финансијских саветника и правника, који су нас водили кроз дуготрајан процес.

Стратегијски изазови били су можда и најкомплекснији. Како очувати културу Termoventa, коју смо пажљиво градили током година? Како осигурати да наш тим остане цењен, збринут и мотивисан под новим вођством? Ове дилеме нису биле лако решиве. Кроз детаљне разговоре са Arbonia Group, успели смо да дефинишемо заједничке циљеве и вредности, осигуравајући да прелазак буде што глаткији за све укључене стране.

Какав је био твој осећај након што је продаја финализована? Да ли је то било олакшање, носталгија или нешто треће?

– Осећао сам се као да затварам велико поглавље свог живота. Била је то мешавина олакшања, носталгије и наравно поноса. Знајући да је Termovent у добрим рукама и да ће наставити да расте и напредује, помогло ми је да се осећам добро.

Процес продаје је дуг и често стресан, испуњен бројним преговорима, папирологијом и неизвесностима. Када је све завршено, постоји тај тренутак олакшања, када схватите да сте успешно прешли ту прекретницу.

Носталгија је била неизбежна. Када гледате уназад на све године труда, изазова, успеха, па чак и неуспеха, сви ти тренуци постају драгоцени. Сећања на прве кораке компаније, прве запослене, прве клијенте – све то чини леп део живота која је сада некако завршен.

Поносан сам на све што смо постигли, на тим са којим сам радио, и на културу коју смо изградили. Поносан сам на све што смо урадили заједно, а пре свега што смо успели да од једне мале машинске радионице, изградимо Termovent у озбиљну компанију и лидера у својој индустрији.

На крају, свака промена доноси са собом и осећај неизвесности. Чак и кад знате да је одлука исправна, постоји мала сумња у вези са будућношћу. Али, са временом, схватио сам да је кључ у гледању напред, уграбити нове прилике које долазе и наставити са путовањем, ма колико се оно променило.

Какви су били твоји даљи планови, наредни корак у професионалном животу? Као неко ко је водио компанију нашао си се на прекретници.

– Морам признати да нисам имао детаљно исцртан план за наредни корак. У првом тренутку, желео сам да одморим и направим паузу, како бих сагледао све опције које су ми биле доступне. Био сам свестан да не желим да станем и да се повучем из пословног света, већ сам желео да наставим да се развијам и растем као професионалац.

Пријатељство с Мишом Лукићем отворило је нове хоризонте пред мном. Његова компанија, New Startegy, представљала је савршену прилику да се укључим у иновативне пословне стратегије и тако наставим да се професионално развијам. Са друге стране, узевши улогу партнера и оперативног директора, нашао сам се у ситуацији да спојим своје дугогодишње искуство са новим концептима и стратегијама модерног бизниса.

Поред тога, обзиром на ресурсе и знање које сам стекао током година, одлучио сам се посветити менторству и подршци младим предузетницима и иноваторима. Видео сам то као прилику да своје знање и искуство пренесем наредној генерацији, али и као шансу да учествујем у пројектима који ће обликовати будућност. Кроз улагање у стартапе и постајући серијски предузетник, отворила су ми се врата ка занимљивом свету иновација и нове пословне динамике.

Све у свему, иако је мој наредни корак можда био непредвидив, осећам да је био правилан. Кроз комбинацију менторства, улагања и сталног учења, пронашао сам нову страст и сврху у свом професионалном животу.

Шта те је определило томе да се више заинтересујеш и инвестираш у стартапе?

– Одлука да постанем бизнис анђео и уложим у стартапе проистекла је из више разлога. Првенствено, сматрам да стартапи поседују свежу енергију и иновативност која је кључна за будући развој индустрије и друштва као целине. Млади предузетници са визијом и жељом за променом често су носиоци нових идеја које могу драстично променити начин на који послујемо и живимо.

Са друге стране, имао сам срећу да сам током своје каријере стекао много искуства и знања које могу да поделим. Инвестирање у стартапе ми пружа прилику да, осим финансијске подршке, младим предузетницима понудим и своје менторство. Свесан сам да новац често није једини изазов с којим се суочавају оснивачи. Савети, вођење кроз комплексне пословне ситуације и повезивање са правим људима често су подједнако вредни.

Такође, рад са стартапима пружа прилику да останем у току са најновијим трендовима и иновацијама. Ово је wин-wин ситуација: док они добијају моје искуство и ресурсе, ја учим од њих и остајем у кораку са савременим пословним изазовима.

На крају, постоји и лични аспект. Даје ми велико задовољство да видим како младе компаније расту и развијају се, знајући да сам део тог успешног пута. Улагање у стартапе није само пословна одлука, већ и прилика да се остави позитиван траг у бизнис свету и да се подрже млади таленти на њиховом путу ка успеху.

Како бираш стартапе у које улажеш, шта је најважније при одлуци да инвестираш?

– Постоји низ фактора који утичу на моју одлуку. Наравно, није свака инвестиција иста, али ево неких кључних критеријума који ми помажу да донесем информисану одлуку:

1. Иновативност идеје: Прва ствар коју узимам у обзир јесте сама иновативност и јединственост идеје. Тражим стартапе који нуде нешто ново и другачије, нешто што има потенцијал да промени тржиште или чак целу индустрију.

2. Квалитет тима: Врло често се каже да инвеститори улажу у тимове, а не само у идеје. То је зато што је за реализацију било које идеје потребан тим који је способан, посвећен и страствен у вези са својим пројектом. Анализирам вештине, искуство и хемију између чланова тима.

3. Тржишни потенцијал: И колико год идеја била иновативна, важно је да постоји стварна потражња за тим производом или услугом на тржишту. Проучавам потенцијалне купце, величину тржишта и како стартап планира да освоји свој део.

4. Култура и вредности стартапа: Као инвеститор, желим да се осигурам да ћу улагати у компаније чије вредности одговарају мојим. Пословна култура може бити кључна за дугорочни успех компаније, па је важно да стартап има чврсту основу када је реч о својим принципима и вредностима.

5. Дугорочна визија: Где се стартап види за 5 или 10 година? Какав је њихов план за скалирање? Питања попут ових помажу ми да разумем њихову визију и амбицију.

6. Финансијски индикатори: Иако се ово може чинити очигледним, важно је анализирати финансијско стање стартапа, као и процене прихода и расхода за наредне године.

За крај, иако ови фактори играју велику улогу, често се ослањам и на своју интуицију. Након година искуства, научио сам да је важно слушати и свој унутрашњи глас када доносим овако важне одлуке. Улагање у стартапе није само пословни потез, већ и лична одлука да подржим нешто у шта заиста верујем.

Шта мислиш да је неопходно да више успешних људи у Србији инвестира у стартапе?

– Кључна је свест о важности и предностима таквих улагања. Улагање у стартапе није само прилика за потенцијалну финансијску добит. Оно нуди прилику да се директно утиче на иновације, технолошки напредак и економски развој земље.

Поред тога, развојем инфраструктуре која подстиче раст стартапа, као што су инкубатори и цоwоркинг простори, ствара се окружење које подстиче сарадњу и размену идеја. Када се приче о успеху стартапова истакну и постану познате широј јавности, оне могу послужити као инспирација и мотивација за потенцијалне инвеститоре.

Држава такође има значајну улогу кроз подстицајне мере, попут пореских олакшица или специјалних фондова који подржавају иновације. Осим тога, улагање у стартапе треба посматрати као прилику за допринос друштву и будућности земље.

Променом перцепције према предузетништву и повећањем свести о значају стартапова, може се допринети стварању културе која вреднује иновације и предузетнички дух. Србија, са својом богатом историјом креативности, има све потребне ресурсе да постане глобални лидер у стартап екосистему, али потребна је синергија свих актера друштва да би се то постигло.

Шта би био твој савет оснивачима који вредно раде да њихове компаније нађу пут до глобалног тржишта?

Сваки предузетнички пут је јединствен, али постоји неколико “универзалних” смерница које бих препоручио оснивачима који теже да се њихове компаније пробију на глобалном тржишту:

1. Изградња снажне основе: Пре него што погледате преко граница, осигурајте да ваша компанија има чврсту основу код куће. Ако ваше пословање на основном тржишту није стабилно, ширење би могло донети више штете него користи.

2. Дубоко разумевање тржишта: Пре него што се упустите у глобалну експанзију, важно је да добро разумете локалне културе, потребе и тржишне трендове. То значи више од пуког превођења вашег производа или услуге; значи константна прилагођавања како би производи или услуге одговарали специфичностима сваког тржишта.

3. Улагање у квалитетне односе: Било да се ради о партнерствима, сарадницима или клијентима, везе које градите док се ширите глобално могу дефинисати ваш успех. Проналажење правих локалних партнера може вам помоћи да избегнете скупе погрешне кораке.

4. Непрестано иновирање: Глобално пословање доноси нове изазове сваког дана. Важно је бити спреман на брза прилагодјавања и на константна иновирања. Прихватати повратне информације и бити спреман на промене.

5. Одржавање компанијске културе: Док се ширите, ваша компанијска култура може бити разводњена или изгубљена. Радите на томе да ваше вредности буду јасне и да се преносе сваком новом члану тима, без обзира на локацију.

6. Стрпљење: Пробој на глобално тржиште је маратон, а не спринт. Биће неизбежних препрека, али стрпљење, упорност и одлучност ће вам помоћи да их превазиђете.

На крају, ослањајте се на своју страст и визију. Оне су вас довеле до овде, а уз праве стратегије и ресурсе, оне могу бити ваш кључни водич ка глобалном успеху.

Аутор: Ивана Безаревић, НТП Београд