Како држава може да изгради економију од нуле подстицањем иновација и технологије? Савршен пример за то је корејска прича.

Наша колегиница Јелена Петровић је током последње две недеље имала изузетну прилику да борави у Јужној Кореји у оквиру програма К-СТП Манагемент, у организацији Корејске фондације за иновације (Innopolise), са седиштем у Daejeon-у. Као прва и једина учесница из Србије, представљала је Научно-технолошки парк Београд и имала прилику да сазна на чему се заснива успех Кореје у трансформисању економије путем иновација.

Инспирисана свиме што је доживела и научила, Јелена у овом блогу износи своја размишљања и запажања на основу искуства Кореје о томе који састојци су неопходни да би се такав успех постигао.

– За подстицање креативности, поновно проналажење инспирације и проширивање видика изузетно је важно удаљити се од свакодневних послова и дозволити себи да се издвојите из домаћег окружења и уроните у други иновативни екосистем. Доживети Кореју било је веома инспиративно, јер сам се уверила у трансформативну моћ стратешких улагања у истраживање и развој, технолошких унапређења и посвећености расту. Дугујем велику захвалност пре свега својој организацији, која ме је номиновала за учешће у програму, а затим и тиму Корејског иновационог фонда на великом труду који су уложили да угосте учеснике из 20 различитих земаља (из Европе, Латинске Америке, Азије и Африке) и омогуће нам приступ ономе што је најдрагоценије на свету – свом стручном и техничком знању и искуству у изградњи одрживог иновативног екосистема који великом брзином расте – истиче Јелена.

Ево шта је Кореју подстакло на то:

• Визија  је покретачка снага напретка – „Развој Кореје кроз научну и технолошку самосталност” била је визија корејског руководства након разорног рата; председник Кореје Парк (шездесетих година двадесетог века) веровао је да само нација која развија науку и технологију може да опстане и да предводи свет у савременом друштву, па је одлучио да изгради Научни парк Даедеок (који данас окупља 26 државних истраживачких института, 7 универзитета и 2.400 компанија). У случају Кореје, визија је реализована кроз приступ „одозго надоле“, који је континуирано спровођен у периоду од 50 година, уз повећање улагања државе у науку и технологију током времена.
• Кореја је 1945. године била друга најсиромашнија земља на свету, а 2019. је била десета највећа светска економија – економско сиромаштво не значи да немате шансу, већ само да је потребно да  ресурсе усмерите  на начин којим ћете постићи највећи утицај.  Фокусираност  је била важан аспект економског раста Кореје – показало се да је развој лаке индустрије и подстицање извоза у почетном периоду, уз истовремену изградњу технолошких капацитета пре свега кроз фокусирање на  примењено истраживање, које ће допринети расту економије, добра стратегија за подстицање економског развоја.
• Међународна помоћ  је након рата у Кореји искоришћена за развој научних и технолошких капацитета, упркос првобитном противљењу донатора. Средства помоћи су употребљена да се талентовани појединци привуку натраг у земљу и да се изгради први институт за истраживање и развој. Осим тога, стране директне инвестиције нису имале велику улогу у економском развоју Кореје.
• Искористити економску и финансијску кризу у своју корист и прилагодити се како би се  искористила шанса – Кореја се сваких 10 година суочавала са изазовима, али је успела да прилагоди економију и настави са растом, стратешки анализирајући своје снаге и слабости и улажући у науку и технологију.
• Континуитет  у политици иновација је један од кључних елемената развоја – Корејска фондација за иновације је ове године прославила своју педесету годишњицу – а континуитет је омогућен захваљујући  снажној подршци и финансирању од стране Владе (Инополис финансира Министарство за науку и ИКТ – укупан буџет у 2021. години износио је 187 милиона долара) и  професионалној бирократији (изградњи институција), која је остала стабилна иако су се владе временом смењивале.
• Подстицаји  су потпомогли раст екосистема Града науке Даедеок – на основу посебног закона, само привредна друштва/институти који су део Инополиса могу да остваре право на пореске подстицаје, што је додатно подстакло привредна друштва да се тамо преселе (примера ради, омогућено им је остваривање олакшица за порез на доходак и порез на добит предузећа у трајању од 7 година, као и олакшица за порез на имовину у трајању од 10 година, уз могућност пријављивања за програме истраживања и развоја). Целокупан систем подржава развој ових области како би помогао њиховом успеху.
• Кореја је једна од земаља са  највећим улагањима у истраживање и развој на свету (5% БДП), при чему се однос између приватних и државних улагања у истраживање и развој током година мењао у корист приватног улагања, али само у мери у којој је индустрија бележила раст. Кореја је проширила своје технолошке капацитете тако што је образовала више истраживача, чији број је порастао са 15 хиљада током шездесетих година на око 500 хиљада данас.
• Комерцијализација технологија  је први циљ свих државних истраживачких института (ГРИ) и универзитета. Сваки државни истраживачки институт или универзитет има функцију трансфера технологије, истраживачи имају изузетне подстицаје за комерцијализацију (50% хонорара иде истраживачу), неки институти чак и плаћају накнаду зараде у трајању од годину дана истраживачу који жели да се опроба у комерцијализацији, а ако комерцијализација не буде успешна, истраживач може аутоматски да се врати у институцију у наредне 3 године, односно 6 година након извршене евалуације. Ако патент не буде комерцијализован у року од 5 година, институт мора бесплатно да га уступи неком корејском привредном друштву, што представља додатни подстицај да се комерцијализација изврши што је пре могуће.
• Проучавање  иновационе политике  и њена анализа представља саставни део одлучивања – иновациона политика се студира на скоро сваком универзитету у Кореји, а постоје и бројни аналитички центри за иновациону политику који саветују актере у иновационом екосистему. Поред тога, у оквиру свих дисциплина на универзитетима постоје научно-технолошке теме, као што је научно новинарство, иновациона политика, стратегија будућности и слично. Сви делови екосистема имају улогу у остваривању визије.

Иако је иновациони систем Кореје развијен, са више од 15000 стартапова, преко 200 инвеститора ризичног капитала и јаком научном базом која је континуирано грађена током 50 година, ипак се суочава са неколико изазова који су резултат убрзаног економског развоја:

• Смањено интересовање за предузетништво, као и науку, технологију, инжењеринг и математику (СТЕМ) – проценат младих који желе да покрену сопствени бизнис је веома мали, а све је мање и младих који се опредељују за студије из области науке, технологије, инжењеринга и математике у поређењу с онима који уписују медицину или право.
• Велика улагања у истраживање и развој нису у корелацији са резултатима истраживања у смислу комерцијализације, која се сматра просечном, па ће бити уложени додатни напори у даље унапређење трансфера технологије и комерцијализације.
• Регионалне неједнакости – висока концентрација у ширем градском подручју Сеула, где живи једна четвртина укупног броја становника и где је концентрисано 2/3 банкарства и улагања у истраживање и развој. Постоји велика разлика у економским стандардима између Даеџеона и Сеула и осталих региона, због чега је Влада увела нове иновационе политике за сузбијање регионалних неједнакости (регионалне стратешке индустрије и низ организација за регионалну подршку: технолошки паркови, иновативни градови итд.).
• Социјални изазови које са собом доноси убрзан економски раст – повећане цене становања и друштвена изолација утичу на благостање људи, нарочито младих.
  Пример Кореје на најбољи начин доказује моћ улагања у науку и технологију и утицај који то може да има на економски развој. Као резултат тога, Кореја је једина земља на свету која је од примаоца помоћи постала донатор, што представља истинску инспирацију за све земље у развоју широм света.