У брзо-еволуирајућем свету финансирања стартапа, SAFE уговори (Simple Agreement for Future Equity) појавили су се као трансформативни алат, мењајући начин на који ране фазе компанија прикупљају капитал. Ови уговори пружају стартапима поједностављен пут ка финансирању, избегавајући сложености традиционалних рунди капитала док инвеститорима нуде структуриран оквир за потенцијални будући капитал.
Игор Живковски, правни саветник мултинационалних клијената, као и многих стартапа у Србији. Адвокатуром се бави од 2010. године, партнер је у адвокатској канцеларији Моравчевић Војновић и Партнери у сарадњи са Schoenherr, доноси нам у разговору за наш блог непроцењиве детаљне увиде у то како функционишу SAFE уговори, каква је позиција стартапа, а каква инвеститора у преговарања, као и потенцијал и изазове за имплементацију SAFE уговора у Србији.
Рефлектујући о предностима, Игор објашњава да SAFE уговори добијају на популарности широм света због своје ефикасности и прилагодљивости, омогућавајући стартапима да се фокусирају на раст уместо да се запетљају у дугим преговорима, док инвеститори имају користи од раног укључивања и потенцијалног раста вредности.
– Тренутно, српски прописи представљају изазове за директну имплементацију SAFE уговора. Међутим, уз прилагођене модификације, стартапи могу усвојити сличне инструменте, осигуравајући усклађеност док задржавају предности поједностављеног процеса улагања.
Како функционишу SAFE уговори и које су главне предности и мане за стартапе и инвеститоре у њиховој имплементацији?
Ове карактеристике су јасно видљиве већ из самог појма SAFE уговора (Simple Agreement for Future Equity) – укратко, он представља механизам за инвестирање према ком инвеститор уплаћује средства стартапу, и у замену за то стиче право да у будућности, под одређеним условима, стекне удео у њему. Дакле, сам механизам за прикупљање инвестиције по овом основу је релативно једноставан, што је предност за стартапе, али управо у томе што је реч о стандардизованом документу и лежи највећи ризик за стартапе, јер било каква одступања од уобичајених одредби могу унети несигурност и потенцијално подређену позицију за стартап на начин што ће управо кроз те одредбе инвеститор себи донети превагу у одређеним сегментима сарадње. У сваком случају, важно је да одмах напоменемо да иако је SAFE уговор у иностранству све популарнији, пре свега због своје једноставности, закључивање истог у Србији у овом тренутку није могуће, због ограничења која су предвиђена нашим прописима.
SAFE уговор је инструмент који по својој правној природи сличан конвертибилном зајму. Које су кључне разлике између SAFE уговора и конвертибилног зајма?
У питању је хибридни финансијски инструмент који се у Европи користи свега неколико година, а суштински је реч о уговору о инвестирању између стартапа и инвеститора којим се предвиђа да ће, уколико наступи тзв. „окидач”, доћи до конверзије дуга у основни капитал стартапа. Са правног аспекта, није реч о конвертибилном зајму, будући да конвертибилни зајмови по правилу имају одређени моменат доспелости, као и (унапред) одређену камату. Према мишљењу већине експерата (претежно из Сједињених Америчких Држава), SAFE уговор је по својој правној природи варант. Специфичност SAFE уговора јесу тзв. корективни механизми за валуацију и то „валуацијски плафон” и „попуст”. „Валуацијски плафон” је унапред одређени максимални износ предновчане валуације пре момента наредне фазе улагања, тако да цена по којој ће се извршити конверзија буде мања за улагача SAFE уговором (улагач SAFE уговором на тај начин добија већи удео у основном капиталу). „Попуст” је процентуално умањење цене конверзије за улагача SAFE уговором и износи углавном 15–20 %. Тенденција улагања у стартапе у последњих неколико година је показала да SAFE уговори имају будућност у европској пракси финансирања стартапа, иако су иницијално коришћени у Сједињеним Америчким Државама и Канади.
У кој фази развоја стартапа је SAFE уговор најпогоднија опција за финансирање?
– По својој дефиницији, SAFE уговор је алат за инвестирање код ког инвеститор улаже новчана средства у стартап у раној фази развоја, а касније у замену за своју инвестицију са попустом добија удео у стартапу.
Да ли стартапи мисле да ће им коришћење SAFE уговора отежати долазак до инвестиције и да ли инвеститори избегавају исти?
– Моје искуство је да су стартапи веома наклоњени SAFE уговору, док се не може рећи да га инвеститори избегавају, али имају одређену дозу резерве која је заснована на томе да је еxит код SAFE уговора најчешће везан за продају целог стартапа, односно инвеститор углавном може да прода своју инвестицију тек кад оснивачи буду продавали стартап, што значи да SAFE уговор у том сегменту даје мању флексибилност у односу на нпр. улагање у основни капитал.
Како SAFE уговори утичу на процену вредности стартапа?
– Двојако – наиме, постојање таквог уговора је, с једне стране, финансијска обавеза стартапа, а с друге стране представља латентну измену власничке структуре стартапа, до које долази у случају реализације права инвеститора да стекне удео по основу своје инвестиције. Ипак, чињеница да је стартап већ прикупио инвестицију путем SAFE уговора је и позитиван сигнал за потенцијалне инвеститоре јер говори о томе да већ постоји неко ко се одлучио да инвестира у тај стартап, а то је онда заиста сигнал и показатељ да је тај стартап на добром путу и да има потенцијал за раст и за даље инвестиције.
Прилагођавање SAFE уговора за српско тржиште
Зашто за сада још постоје правне препреке за коришћење SAFE уговора у Србији?
– SAFE уговори су засновани на издавању додатних удела, што друштва с ограниченом одговорношћу (то је правна форма у којој се стартапи код нас углавном оснивају) у Србији не могу да раде због ограничења прописаних Законом о привредним друштвима.
Како би стартапи у Србији могли да имплементирају SAFE уговор у својим процесима прикупљања капитала?
– Начин на који се превазилазе ограничења на која смо претходно указали јесте да се одређене одредбе SAFE уговора преформулишу тако да он постане уговор о конвертибилном зајму, како би био усклађен са нашим правним системом и подобан за регистрацију пред Народном банком Србије. Напомињем да је овде углавном реч о прекограничним инвестицијама, односно зајму који даје нерезидент, тако да новац неће моћи ни да дође до стартапа регистрованог у Србији пре него што претходно буде регистрован код Народне банке Србије. Да би то био случај, такав уговор мора да садржи одређене обавезне елементе прописане Законом о девизном пословању и подзаконским актима.
Да ли до сада имамо у Србији пример стартапа који је користио SAFE уговор?
– Не, имајући у виду да регулаторни оквир не дозвољава коришћење SAFE уговора у Србији. Међутим, има доста примера коришћења овог уговора као метода финансирања матичних компанија стартапа регистрованих у Србији, како оних који су регистровани у Сједињеним Америчким Државама (нарочито у Делаверу), тако и оних који су регистровани у Европи (најчешће у Естонији и Великој Британији).
Искуства
Каква су искуства клијената са којима сте радили на SAFE уговорима?
– Радио сам како са домаћим инвеститорима који су на овај начин инвестирали у стартапе регистроване у иностранству, тако и иностраним матичним компанијама српских стартапа. Искуства су врло позитивна – реч је о уговорима који се брзо и лако спроведу, а не захтевају никакве додатне формалности осим електронског потписа. Такође, када је реч о домаћим инвеститорима нарочито је позитивно што трансфери по овом основу из Србије у иностранство нису наилазили на проблеме приликом реализације код домаћих банака.
Који су најчешћи проблеми или неспоразуми које стартапи и инвеститори имају са SAFE уговорима?
– Неспоразум се најчешће огледа у томе што стартарпи и инвеститори не могу да се договоре око валуације, што је свакако једно од најважнијих питања за њихов међусобни однос. Додатно, SAFE уговори не садрже одредбе које на детаљан начин регулишу тај однос као што је то случај са уговором чланова. На тај начин се у том сегменту оставља празнина из које могу настати несугласице које се негативно одражавају на сам стартап.
Правна заштита и регулатива
Које правне мере би требало предузети да би се заштитили интереси стартапа и инвеститора приликом коришћења SAFE уговора?
– Колико год то непопуларно звучало, најисправнија правна мера коју је потребно предузети у контексту SAFE уговора јесте уподобити стандардну форму SAFE уговора конкретној инвестицији на начин што ће односи између стартапа и инвеститора бити регулисани на што детаљнији начин како би се правна предвидивост таквог уговорног односа била сведена на минимум. Наравно, немогуће је уговором регулисати баш сва питања и обухватити све могуће ситуације, али што он буде био темељнији и интереси обе уговорне стране ће бити ефикасније заштићени.
Како се решавају спорови који могу настати из SAFE уговора?
– Најчешће договором уговорних страна, а ако то није могуће онда се примењује уговорени механизам за решававање спорова. У пракси се често дешава да SAFE уговори уопште не садрже одредбу о решавању спорова, па је препорука да се на тај део нарочито обрати пажња и да се као предвиђени начин решавања спорова уговори арбитража, као најефикаснији начин решавања спорова.
Компарација са другим инструментима
Како се SAFE уговори упоређују са традиционалним методама финансирања стартапа у Србији?
– SAFE уговори су обично краћи и мање сложени од традиционалних докумената за финансирање, што убрзава процес преговарања. Ово омогућава оснивачима стартапа да се фокусирају на свој посао, а не да се заглаве у дугим преговорима о финансирању.
Које су предности и недостаци SAFE уговора у поређењу са другим методама прикупљања капитала, као што су капитал од пословних анђела, ризичног капитала, итд.?
– Најважнија предност је свакако брзина прикупљања инвестиције путем SAFE уговора. С друге стране, основни недостатак је тај што је овај инструмент превише стандардизован и треба водити рачуна о томе да би било какво одступање од стандардне форме и садржине могло донети одређене ризике по стартап који такав уговор закључује. Додатно, период конверзије у основни капитал не постоји.
Који су кључни фактори које би стартапи требало да узму у обзир при одлучивању између SAFE уговора и традиционалног VC капитала?
– Важно је имати у виду да SAFE уговор доноси бржу инвестицију и у том смислу је погоднији за стартапе који су на самом почетку развоја, али постоје одређене негативне стране овог уговора које се пре свега огледају у томе да услед његовог коришћења стартап може имати разуђену власничку структуру, што га са тог аспекта чини мање атрактивним за будуће инвеститоре. Са друге стране, традиционални VC капитал захтева дуже преговоре и обимнију трансакциону документацију, што процес прикупљања капитала чини дужим и тежим, али су односи између стартапа и инвеститора детаљније регулисани, па су изгледи да до неспоразума дође мањи.
Шта би био генерални савет стартапима који размишљају о овом механизму финансирања, и да ли бисте пре саветовали SAFE уговоре или VC капитал?
– Да пре свега буду свесни да ће SAFE уговор који им инвеститор достави морати да претрпи одређене измене и уподобљавања српским прописима, како би уопште могли да приме ту инвестицију. Додатно, да нарочито обрате пажњу на то да кроз такве измене не буде промењена суштина договорених услова инвестиције.
– С обзиром да SAFE уговори у Србији нису примењиви, класичан VC капитал за удео у основном капиталу стартапа регистрованог у Србији је једина опција. Када је реч о стартапима регистрованим у Србији чија је матична компанија регистрована у неком иностраном ентитету (примера ради у Делаверу), онда је моја препорука да се води рачуна о одређеним детаљима, тачније одступањима од стандардних услова SAFE уговора јер “ђаво лежи у детаљима”.